08-I-2011.: Синдикат
Нешто као почетак грипе. Она права овог пута, можда, не личи на амерску лајт верзију, која прође за неколико сати, најдаље до краја викенда*. Она стара се лечила целу недељу или пролазила за седам дана. Засад, мочваран нос.
Претамбурао сам skype2dbf, нашао сам које му је ту кључ поруке а које кључ разговора, смислио неку рутину за освежавање, па докле буде држао интерфејс skype4COM. Шашаво ми је што ово пишем у Бјо, дакле као аутобиографију, у њему о њему. Делује мало мета мало рекурзивно. Бар је прорадило, дивани су сад у табели, почев од првог чета са покојним Џеријем Олсеном од пре четири године. Још немам чим да прикажем те разговоре.
Свашта ми је ту прорадило, ево сад имам и оне линкове у дну стране, у два едитбокса са стране (касније један, са ознаком смера, одавде или ка овамо), у које могу да двокликнем да бих отишао на линковани чланак... још мало па хиперлинкови, сад могу да скакућем по тексту. Засад сам то искористио да потаманим неке дупљаке.
Сутрадан смо отишли у Петерхид, поподне, да видимо шта смо то пазарили. Понели смо фоткалице и Лена и ја. Канда смо чекали у таксију док је она у претходном селу ишла да обиђе вашар птица - било је разних голубова, живине, папагаја...
Обишли смо кућу темељно овог пута, фоткали све што видимо. Има свачега, види се да је кућа до пре пар месеци била настањена. Ово је прозор који гледа из треће собе (касније назване „машински парк“, јер сам тамо држао тример, косилицу, алат, поклопац од казана и свашта) у гонк. Уочити жилет, код средње фотографије на простртим новинама. Зашто ли су новине на мађарском, мађарско је суседно село, ово је румунско.
Жица, која се пружа туда, је као телефонска, али се касније испоставило да има још једна слична... Док то нисам све одсекао, негде је вукло струју. Једна од те две парице је била за звонце, које је скинуто, ето га у прозору, но вукло је струје близу нули али стално, таман накупи киловатчас-два-три месечно. И кад не дођемо по два месеца (тј зими), оно има утрошка. Нека кутија је остала горе на зиду, ваљда његов трафо.
Мало левље има још пар метара те телефонске жице, њом су везана врата од каљеве пећи (ту иза прозора је та пећ), ложи се из ходника и има нормалну резу. Чему жица, враг ће га знати. Можда се сваки час неко у пролазу закачио за резу, и онда одатле покуља кило чађи (једанаест година касније, чађи још има).
За позирање нам се нацртала једна сива мачка са златножутим очима. Оно баш пепељаста, па смо је назвали Синдикат (Синди, од Синдерела ака Пепељуга, Cindy+cat=синдикат). Никад је више нисмо видели, ал' ето имамо фотке. Управо сам пронашао да на Фујици сирови формат у ствари ради, него је срање било у њиховом софтверу, који је све остало радио прилично солидно (пробао сам то скоро одмах) али је правио грудвице белих пиксела ту и тамо. Сад откако сам набавио Светлокомору, ради драстично боље, свашта могу да извучем. Прва фотка су биле баре у нашој улици, тамо где је канализација укопавана машински још 1996. па калдрма враћана на брзину - још увек ствара баре у том нижем делу улице; наш, горњи је океј. Ал' јака вајда, преко тог доњег дела излазимо.
Понели смо неколико кеса ђубрета, да то бацимо код куће. На селу нема где, ђубре не односе, него се људи сналазе. Некад је било лако, направи се ђубриште иза куће, па то тамо трули, меша се са стајњаком, и након пар година доњи слој буде земља црница. То је радио и ћале на винограду. Али сад све већи део ђубрета чини пластика, то више не иде тако.
Ђубре ћемо односити још годинама - подерану одећу, изношену обућу, полупан порцелан и стакло, разне флаширане отрове за биљке... Ово последње нам свакако не треба, нећемо прскати ничим. Можда не може да буде сто посто органић, али бар нећемо сами да трујемо оно што ћемо јести. Да најзад окусим парадајз са укусом парадајза. Волим парадајз и радо га се сећам. За оних једанаест година преко, само двапут смо нашли такав, и то у околини Андерса.
----
* дакле до краја краја недеље.
Спомиње се: Андерсвил, Бјо, гонк, Јелена Средљевић (Лена), Петерхид, Фујица, Џери Олсен, на енглеском