Овде неко време немам никаквих порука од себе мојима, ваљда сам писао са ко зна ког другог налога, или ми је остало на независном. Имам, међутим, поруке од ћалета, који баш тада није цитирао моје, па ћу некако заобилазно изреконструисати шта је ту кад било.
Елем, Го би да купи кола. Па ајде да јој ја купим овде и дотерам. Е онда испадне много лакше да ја напросто долетим и да то купимо на лицу места, бар ће да види шта ради. Има доста да летим, шест сати. Што се и десило, 30. априла. Срећом, сад не морам да остављам кола на аеродромском паркингу, има ко да ме вози.
Кроз Орландо... хм, такси би коштао минимум 50 долара, јер тај Лендмарт њен је негде северно, а аеродром је скроз јужно, али има бус. Уклавирим, након пуш паузе, како иду ти аутобуси. Има ту доста да се пичи, у ствари треба да ухватим неки до главног бусодрома, па тамо да чекам десетак минута следећи, па на некој одређеној станици да сиђем, кад скрене на запад, јер тај иде у круг око ширег центра, па да ухватим трећи чија линија се ту пресеца са овом. Карта је нека смејурија, једноцифрено долара, и важи сат ипо. Тај трећи аутобус сам чекао бар две цигарете, ваљда се појавио док сам завијао трећу, а за то време је истекло већ сто минута. Но, возач је скапирао шта је и уважио карту.
Од последње станице до тог њиховог насеља има пола сата пешке. Ал' ајде, знам крај од прошлог пута, то је отприлике тамо где сам оставио камион тада, само сад немам бицикл за повратак. А и није још онако спарно како уме да буде, било је већ довољно касно поподне. Не знам како сам ушао, ваљда сам се јавио портиру да им јави да дођу по мене, или сам се прошверцовао уз неког, јер ту се улази на зекину слику (из оног вица), тј на картицу прислањачу, ово је ограђено насеље са чуварима.
Па смо се испоздрављали, вечерали, попили нешто. Истуширао се и у крпе. Сутрадан, радни дан (иако би мени 1. мај био празник, а ваљда и Холанђанима). Тог дана, на УАу
Још увек ми није јасно што бирају вернике, него што их некако сматрају погоднијим да буду изабрани. Како било ко може да зна кад ће бити верни својој функцији, а кад вери? Не бих имао поверења да гласам за таквог.
Ваљда исто може да се каже и за политичку идеологију. Кад ће да зајебу бираче и служе својој идеологији. Али ово ваљда и очекујемо.
Барем то огласе. Идеологија би требало да им је у партијском програму и изборној платформи. То им је излог.
Приде сам честитао колегама онај прави празник рада, међународни, и окачио линк на масакр на Хејмаркету, да се не заборави. Грег се жали на „још једну ствар- Виста ми дефрагментује 200Г диска сваког дана у 10:00. Преправио сам време на 02:00, али и даље тера у 10:00. Како то обори машину на колена.“
За пуш паузе сам излазио на терасу. Закриљена мрежом против комараца од горе до доле, Флорида је то, овде има тих буба којекаквих да полудиш, а притом су и крупније него другде. Кружи виц да их Флориђани седлају и прежу. Бицикл стоји у соби а не на тераси, јер се удружење кућевласника жалило да бицикл на тераси изгледа сувише... неприлично, као да неко ту живи, обара вредност некретнина. Они као да не станују ту, него се пренемажу у излогу и позирају за муштерије.
За посао, независног сам паркирао на неки бочни сточић и радио сасвим нормално. Пошто мислим да нисам ни покушавао да инсталишем ескуел експрес на лептоп, качио сам се на Јанов сервер и радио тако. Згодно је то, имаш лептоп, и можеш да радиш гдегод нађеш интернет. Овде је била добра кабловска веза, а био је и неки дугачак мрежни кабл па сам носио машину на терасу за време састанака, који су умели да потрају и по неколико сати. Пошто не радим ништа битно за време таквог састанка, није ми сметало што више видим себе него пикселе. Који ли је идиот измислио глатке екране, то треба да је мат.
Тог првог, увече, сам нешто чачкао КААР, убацивао другачији празан датум за ескуел, јер у дебеефовима постоји празан, тамо јок, користи се ваљда 1-1-1900. А и груписање се нешто разликује од оног у фокс 7.0 (на којем смо остали, тј подесили интерни ескуел да остане на седмици, јер су осмица и деветка увеле неке форе које нам нису одговарале). Другог увече, на скајпу, пред поноћ ме пројект менаџер пита где је онај хтмл извештај... И ја му и одговорим за минут.
Другог поподне Го дође нешто раније са посла, те ухватимо аутобус до краја ове главне улице у крају, и провозамо се до једне бочне где су се наређали продавци половних кола. Зајебали смо се вишеструко - сишли смо станицу пре него што је требало, па смо по оној жези и припеци препешачили два-три километра, и на крају нисмо нашли ништа. Још нас је један упућивао на џанкјард, тј отпад... једва смо укапирали да је то улица Џона Јанга. Ех јужњаци и њихово мамуљање сугласника. Цркли ко нико, и нисмо урадили ништа. Овде ако хоћеш да купиш кола, треба прво да имаш кола.
Ћале јавља да је тип (тачније, два брата) који је купио виноград, управо „исплатио и трошкове регистрације за трабантаи сад треба само једног дана да га отера.“ Чудо једно како је успео да прода виноград, упркос томе што је уз њега давао и трабанта приде.