01-IV-2010.
Дан као и већина других. Мало чантрао са бандом (гласом само 10 минута, чудо, некад је трајало по четр сата), радио увече са Џорџом Вајтлијем на веб апликацији. Шкљоцао још један ружан залазак са кемтрејловима. Нина и Ендер најзад позирали за неколико снимака иза куће.
Ове године нема добрих првоаприлских фора.
Писали моји, нешто о баштенским фоткама што сам им послао.
Још преписке са ЕнигМаном око коректура за „Свет анаграма“. Вели он
Догодила ми се велика непријатност. :(
Компјутер ми је аутоматски компактовао поруке у инбоксу, и дошло је до неког прекида. Кад сам након тога погледао инбокс, приметио сам да су ми "откинуте" све примљене поруке од 12. децембра 2009. до данас!! Међу тим порукама су, на жалост, и твоје у којима си ми послао исправке и сугестије за књигу. Ипак, погледао сам потом послато, и ту сам пронашао моје две поруке у којима су остали сачуване твоје претходне поруке. Колико ми се чини, да комплетирам материјал фали ми још само твоја порука од 3. марта, у којој си прегледао стране од 15 до 93. Имаш ли можда сачувану ту послату поруку? Ако да, молим те пошаљи ми је поново, а ако не, морам да ти се извиним и најлепше замолим да то још једном прегледаш.
Извињавам се још једном на овој непредвиђеној ситуацији!
Наравоученије: никад, али никад нисам користио Аутлук :) [јер, јебига, Мали мекани]. Имам архиву порука у непрекинутом низу од 2001, а оно пре тога ми је изгубио Нескафе (ака Нетскејп) кад сам нешто сам мамуљао по диску па скрљо буџу, тј сам сам био крив што сам радио а нисам знао шта радим.
У ствари, касније сам нашао негде и спојио архиве, а свој део ми је био послао и Берт (мада у Аутлуковом формату, па сам скидао којекакав софтвер за препакивање тога у неки људски формат... јеботе шта ту све фали, шта Мали мекани направи од обичног текст фајла), те сад реченица гласи „у непрекинутом низу од 1998.“.
Њалтер, пак, покушава да ми честита ускрс или тако нешто, спомиње неког Христа и Бога, на шта добија један од стандардних одговора:
А пробаш мошу на мени, а? :). Не примам се... тј са реченом господом се не диваним. Задрти сам незнабожац, а то задрћивање ми се тек овде укоренило.
Не потпомажем организовану религију чак ни у облику антирекламе. Нема лоше рекламе. Чак ни не фотографишем цркве, што је овде тешко избећи.
Измисли бре, себи, виртуелну личност и шетај је по форуму. Нека ти то буде пројекат. Може се то, ја сам једног таквог склопио на брзину и водао га, тј пустио га да ме вода, кроз тестирање за квискотеку ономад.
Прошо.
Последњи пасус је био покушај да га вратим на форум, макар тако инкогнито. Није успело.
Seccam se tog eseja „Svi smo mi pomalo varioci*” :)
Стварно нико није у свом селу пророк. Тј никад не знам шта ће неког насмејати, а шта намрштити. Прекјуче се Радиша развали на ону причу о електроници која ради на чаробни дим (доказ: кад дим изађе, више не ради)... што сам покупио са мреже пре скоро 20 година... ајд' нека буде петнаест. Тај штос сам повремено убацивао, и ту и тамо би се неко закикотао, што му је и мера.
Колега, на томе би се могло магистрирати, ко које шале капира а ко не, коме је шта смешно коме није... доживео сам овде (и то још 2003, кад сам био много свежији југос, док сам још имао навику на зајебанцију као код куће) да људи мало чудно гледају кад нешто одвалим, па сам рекао цимеру (било тромесечно окупљање фирме, па смо имали суседне собе), да мора да сам се већ офуцао, нешто ми више не иде. Јок каже, рокаш га ти, али су то све неки фазони на другу или трећу лопту... ухватим себе како се питам шта то овај прича, и онда ми проради кликер и дође ми да се провалим од смеха, ал' видим сви остали гледају бело па се суздржим.
Аха, дакле... добро :).
Ово о капирању и некапирању је било још у Хуеблу, кад смо били у оној момачкој гајби, и то сам записао најближе што сам могао, како ми је цимер објаснио ефекте мог зезања.
Чантрао нешто са Џорџом Вајтлијем око јаваскрипта и стилова, јер ми је наспело да, кад сам већ у дућану, додам џејквери у впас на sGradlj.com. Нешто није хтео да ми удари оквир око слике кад је слика линак. Овако се цела ствар скратила са 28К на 22К... лепо ми се свиђа.
Трећег смо купили опет целу шунку, вероватно у Кимарту, код њих уме да наиђу те локалне свињарије. Добра!
Увече, тек тако, појави се Бајло на скајпу. Издиванимо се онолико. Боља веза него са мојима. Ваљда их у селу нема толико па је мање оптерећена линија, ко ће га знати.
Јулишка се и 4. паркирала на црту. Мало је преступила левим огледалом.
Ендер је имао чудан разговор за посао. Био свратио да купи неки део за кола, да ли нека од наших или је радио неком другару, и пошто се зна са шефицом дућана од пре, радио је ту некад и пазарио онолико пута, пита „јел' примаш“. „Ај само попуни ово“. Сутрадан дође, а она вади његову пријаву са дна, не јебе ових пешес што су се натрпале преко, што је оставило утисак на њега. Нису се баш сложили око плате, он је тражио осам на сат, она каже нема теорије, не иде испод 9,25, јер каже ем не треба обука, ем јој је већ онолико пута помогао кад је објашњавао другим муштеријама којешта око кола и шта им у ствари треба од делова.
У петак су продали королу, за $1400. Муштерије су се нашле за десет минута од тренутка кад је окачио оглас на интернет - један је одмах звао, док је причао с њим јавио се други, овом рекао да сачека па се вратио оном првом, док је прешао на тог другог јавио се трећи и још четворица су послали СМС поруке. Од тога су тројица рекла да могу да дођу за десет минута са парама. Трансакција је прошла нешто касније, јер није имао све при себи - кључеве, па онда да ја потпишем тапију на кола (где продавац потписује). Кад је све то скупио, постројио је петорицу муштерија и рекао да кола иду оном ко је први дошао са парама, осим ако неко не да нешто више - макар $50. Но, не можеш Амера убедити да да кинту преко цене коју је једном чуо, те је отишло оном првом, а и тај купује за сина, који ће прво морати да научи ручни мењач...
Паре смо поделили. Не би то никад отишло по те паре да га нису њих двоје прали и гланцали неколико дана. Овако испада да су ме кола коштала $300 годишње, плус још толико за бензин и још толико за осигурање и регистрацију (у просеку - осигурање је коштало 680 прве три године, док нисам набио стажа; сад кошта око 200; регистрација је коштала 20 сад је 60). Све скупа, десет година сам се возио за $1000 годишње. Корола је прошпартала источну обалу од Орланда на Флориди до Харисбурга у Пенсилванији, пењала се на Алапаче (Апалачи) неколико пута, стигла и до Атланте и до Блексбурга, пет пута ишла у Андерсвил, десетак пута у Вашингтон и око сто пута за Ричмонд.
----
* „варити“ је испрва значило и оно с цревима и оно с јаким пламеном; „заварити“ само потоње, па су машинци измунтали да је „варити“ оно с желуцем и цревима, а оно с пламеном се каже „заваривати“; радник отуд није варилац, вариоци смо сви, он је заваривач. Ето, бар су се потрудили да избегну забуну, да прошире реч (буквално) и то редовним путевима (тј кроз школе као машинска).
Спомиње се: sGradlj.com, Андерсвил, вПас, Ендер Аквила, ЕнигМан, југо, Јулишка, квискотека, Мајкрософт (Мали мекани), МПСШЦ (машинска), Невена Средљевић (Нина), Ненад Бајло (Бајло), Њалтер, Реџиналд Бертон Кејп (Берт), Хуебло, Џорџ Вајтли, на енглеском