28-II-2011.
Коначно ми дојадио десни монитор. Већ месецима побели кад се пробуди. Не буде баш бео, него онако сив, па крене са бељим мрљама из средине, које онда расту, спајају се и постепено покрију свих 1440x900 (у ствари, 900x1440, тај држим усправно). Кад га софтверски искључим па укључим, појави се.
Осим што га од јуче ни видео картица не види. Сад је анонимни монитор, не пријављује своју резолуцију, него дозволи да га навучем на безвезних 1182х820, што необјашњиво изгледа боље, ал' је тесно.
Узео сам Ленин резервни монитор, који доста трепери, и монтирао га (завртњи...). Ради, у својој резолуцији, истој као леви, има слику, све супер. До ручка, кад га је замрачио екраноспаситељ. Онда није хтео да се врати, штогод да му радим. Чак ни на његове дугмиће. А не могу ником да јавим, јер ми је сва комуникација на десном екрану, а не могу ни да ухватим прозоре да превучем на леви, не видим.
Те смо нас двоје сели на бус па у град. Шкљоцали смо ноклом, чак и мало видеа. Отишли код Нене те сам узео велик монитор од 22 цола, 1920x1080, и УПС. Већ пар месеци нам нестаје струје у кући, окида фидовка. То је безбедносни уређај, чим негде цури струја мимо жица, он гаси све. Свако јутро у 9 сам морао да бутирам, некад и двапут, једном чак пет пута.
(... 2 речи...)
Кући смо отишли таксијем, носећи две кутије. Цело поподне сам спајао каблове и подешавао(... 97 речи...).
Морао сам, макар штоса ради, да сложим ову анимацију од фотака са скајпа. У позадини, пред монитором, је Ендер.
Кренуле су и прве СМС поруке, већином од Лене, нпр „Dobro sto nisi ukljucio predictive text jer bi bas dobijao neke smesne kombinacije. Jednom umesto "laku noc" poslala sam "lake nocturnal" :P“
Спомиње се: Ендер Аквила, Јелена Средљевић (Лена), Невена Жаја (Нена), нокла, на енглеском