Цело преподне се дочантравам са Давидом, око графикона у ДССу... Имао је углавном козметичких примедби - те ови са ниском залихом да не буду исписани масно (а што сам то уопште стављао, мора да је он пре тога рекао), да обнова залихе буде бледозелена а не плава, „што ће истина зависити од тога на чему се штампа, ал' требало би добро да изгледа“... из десетак пута, ма скоро цео дан.
Натрчао сам на податак да је просечан Амер у минусу 7000$. Да ми је знати колико је од тога камата и остале банкарске измишљотине.
„А то ће онда да доведе до дупликата кључева (што може добро да дође кад своје закључаш у колима, али није баш згодно у бази података).“ (на УАу)
Да не препричавам, сад откако је и ћале успео да убаци ћирилицу код себе у имејлове, кренула нас карта.
Време је шашаво. Прекјуче је био Михољдан са јутарњом температуром од +2 ст. Ц. Да зло буде веће, то "лепо" време помаже и кошава, а јуче и данас је око +7, па се у току дана чак и смањује, да би им се данас придружила и ко бајаги киша, али довољна да кваси.
Овде је од уторка до петка било између кише која не зна дал' да падне или да остане у ваздуху, преко пљуска, па до опет неке неодређене росуље. У суботу, кад смо ишли код деце, диван дан, баш Михољдан - мало је дувало, али је небо било тек тек прошарано облацима, феноменалан залазак сунца итд.
Мада смо у другој половини прошлог месеца упалили плинску пећ у трпезарији и грејали се само једном, сад то радимо већ три дана.
Данас смо се решили да испробамо грејање, напокон. Фали нам засад само степен-два. Испоставило се да је грејање свуд плафонско, па где ради где не ради. Ради у нашој соби, Нининој соби, у малом купатилу доле... и то је све. Другде би или требало чачкати термостате, или протресати плафоне. Оно кад смо мењали комад плафона код Лене у соби, оно што смо мислили да је некакав штукатур са пластичним нитима, то је изгледа било то грејање - тако да сад не ради, пошто смо од тога избацили комад да бисмо могли да поравнамо плафон.
Вероватно ћемо морати да узмемо измењивач топлоте - на та чуда смо се грејали у претходна два стана, и много су ефикаснији од обичног пуштања струје кроз жице. То је у ствари двосмерни еркондишн.
Кажеш да се понекад практикује и америчко јело. Па шта може да буде њихово, аутохтоно, кад се Америка састоји од много нација и свака има своје.
Имају своје варијанте британских колача, укупно једно четири сорте :). Неки мрки колачићи, величине ћуфте само мало пљоснатији, са зрнцима чоколаде или сувим грожђем, онда енглески мафин (што смо ми прекрстили у муфљуз), питу (што је округло, величине овећег тањира, тепсија се обложи тестом, а има и готових кора већ обликованих, па се унутра стави фил, и онда се то запече у рерни), и торте. Торте су отприлике као наше, само су углавном мање а вишље, нешто величине полуцилиндер шешира или нешто шире. Мало више фантазирају са филовима - разних варијанти чоколаде има толико да већ имају и своја имена, а којекаквих зрнаца за посипање и украса има толико да у свакој самоуслузи то добија својих метар ипо гондоле. О свећицама да не причам - чак има свећица у облику бројки, па кад треба неком са двоцифреним бројем година, узму се две цифре-свећице и готово.
И мимо колача, имају своје варијанте неких јела - постоји текс-мекс кухиња (тексашка варијанта мексичке, са више говедине), па онда пица (која је исто округла као италијанска, и исто има тесто, парадајз и сир - где се сличност и завршава).
Занимљиво је да не знају за поховано. Постоји "breaded", што ће рећи са презлама, али оно са брашном и јајима нико не зна. Лена понекад понесе квашеницу за ужину, па је мука жива да објасни шта је то. На крају само каже "да, то је хлеб".
Баш лепо што вам је кућа окренута истоку, па имате сунца пре, а друга страна после подне.
Сад откако смо узели нешто дебље да се покривамо, а и угао сунца ујутро се нешто променио, раштимао ми се будилник. Досад ме будило сунце кад ми упре у лице, а сад први зраци који успеју да се пробију кроз магнолију гађају нешто поред мене, па се деси да се ујутро успавам.
Чуди нас да се Лена није придружила правој супи први дан, јер су све три биле велики супароши.
Њој кад кажеш супа, она мисли на ону са печуркама, крем супу. Ваљда кад је видела како смо нас двоје навалили, дошла и њој вода на уста :).
Нина је и прошли пут и ове године била супарош као када је била девојчица. Мама ређе сама меси супу, сем за славу, Божић, Ускрс. Има врло лепе и квалитетне тестенине, чак и врло танке за супу што израђује Фиделинка. Има и других произвођача, али се распадају приликом кувања.
Ови резанци су сви без јаја, и можеш их кувати колико хоћеш, не разилазе се. Ко зна шта им раде. И италијански (које смо понекад имали код куће) и ови кинески овде. А стварно су лепи танки и жути, ко домаћи.
На крају, битно је од чега је супа, а резанци су само да не срчемо празну чорбу.
Или да претерамо са резанцима па једемо насуво са супом :):
Ниси нам писао шта је са путем у Белгију. Да ли је Штрумпф [Велики Штрумф] променио распоред или одлаже путовање. Ми смо се радовали твом путу у Европу, а сада тишина.
Баш то, тишина. Не спомиње се већ две недеље.
Гери се вероватно већ вратио из Азије. Писао си нам да спрема неки већи пројекат. Да ли ће део тога припасти и теби ?
И код њега тишина. Бар је Пејџ напокон платио оно од летос, а од Брекс се ни не надам. Платила је ономад четвртину, а остало нека јој је. Дала ми је диск са фоксом верзија 8, што покрива отприлике још половину, а преосталих стотинак долара сам алалио.
Јуче је мама испратила тетка Милицу, која је на један дан путовала код синовца на село. Стварно нам је више него помогла. Подвукла је да вас све поздравимо.
Подвучено назад - тј, претпостављам да сте је поздравили у наше име док је била ту.
Јуче нам је био пазарни дан - ишли смо опет до Берлингтона (од миља, Брљингтон) да обновимо зимску гардеробу. Нису неки отмен дућан, али су међу ретким јефтинијим местима где може да се нађе и квалитетнија роба. Нисмо се нешто претргли од пазара, Нини две јакнице и мени једну кошуљу, ал' смо се зато сликали онолико. После смо отишли до Таргета и нашли Горани фармерке.
[ову фотку сам напросто морао да снимим само због те јаркоцрвене - нико други се не труди да офарба своја улазна врата, а Таргет ето бар то; изнутра је све исто онако сивкасто и никакво као и код осталих, у боји је само оно што одштампају]
Ја сам иначе имао перипетију са Змајчеком ових дана, дотрајао је вентилатор који хлади процесор. Почео да му зарибава лежај, штогод је тандркао, па је ноћу изгледало као да неко хрче. Први што сам нашао је био превелик и није могао да стане; онда сам то заменио и нашао неки који кнап пасује. Онда је зарибао још један вентилатор у јединици за напајање, па сам морао и то да мењам - ал' сам сад нашао ближи дућан (и боље опремљен, нема шта нема) до којег могу и бициклом. И на крају то све није хтело да ради - укључи се, опипа себе да ли је жив, и за пар секунди закључи да није па се угаси. Скоро сам хтео да зовем Рикарда, а онда сам се сетио шта ми је рекао кад сам га прошли пут звао, и урадио то што ми је онда рекао, и ево сад, да куцнем у дрво, ради :).
