ДСС
(Апликација, САД)
Скаламерија коју сам направио за ЈуниЏуЕл, по Давидовим упутствима, кад сам једном успео да их ухватим што за главу што за реп, да дневно штанцује гомиле ексел чаршава, неких двадесетак мегабајта све скупа, о стању продаје камења у Семовом клубу (отменије одељење Волмарта), и ваљда још Косткоу и на још једном месту, с тим што се не сећам баш да су та друга места имала ишта података, то је било ваљда за будуће проширење.
Ствар је поприлично компликована... Под један, начин продаје. Волмарт, тј Семов клуб, уопште не откупљује робу, само даје простор и особље и узима маржу. Праћење робе, стимулација продаје, дотур робе и остало - то све пада на добављача. Е, сад, Волмарт ту даје и нешто алата, наиме могу добављачи да скину комплет податке о својим залихама по местима, и да виде шта се где од артикала продаје а шта не, па да онда сами гурају оно што иде а повуку оно што не иде. Неко је ту смислио да је лакше да се комшије ђорају - дакле, тамо где трошкови преноса не утичу много, па да а) ако артикал А и артикал Б постоје у првој и другој радњи, б) коштају исто, в) у једној се А продаје добро а Б никако, у другој обратно - онда да размене извесну количину, нек све иде тамо где се добро продаје.
Што је, све скупа, занимљиво и вероватно би донело неку екстра кинту. Сећам се још из Стоура да је највећи трошак у трговини вредност робе на залихи (залиси?), то је везана лова која чека да се обрне. Чак сам писао и некакву анализу залиха, што би био отприлике износ камате на ту вредност, па су налазили свашта, заборављене артикле за којима је у међувремену порасла потражња или их напросто нико нема, ту су се чак и нахватали пара.
У овом случају је требало прво да аутоматизујем скидање података са Волмартовог сајта. Давид је чак ишао у Бентонвил на некакав састанак око тога, добио име и лозинку за мене, па сам ја надаље имао да се снађем. Наравно, кад сам већ имао приступ интерналијама, морао сам мало да завирујем у хтмл, да видим чиме они то раде, шта су програмери оставили од коментара. Запамтио сам само две ствари: „нипошто не дирај ништа одавде до следеће ознаке, ту приступамо подацима из Фортана, ту више нико не зна шта се догађа“. У, је, супер, ако је нешто писано за трговину у Фортрану, то мора да је бар 30 година старо. Дотле су се сви писци тога разишли - ко да ради нешто паметније, ко под земљу, ко у пензију.
Друго је било нешто у јаваскрипту, где испитује који прегледач користи посетилац, па онда „ако је Мали мекани експлорер, онда ова заобилазница... знам да је ретардирано и заобилазно, ал' јебига, у њему једва и ово ради“.
Углавном, ту негде је био и линк на страницу одакле сам могао да скинем извоз тога у некакав текст фајл, нека три-четири мегабајта дневно, почев од 5. октобра 2004. Из тога су се онда, опсежним муљањем, вадили подаци и штанцовали извештаји, све у Екселу, и слагали негде на диск. Након неког времена није више ни општи преглед шта би где и са чим могло да се замени био довољан, него смо правили и појединачни извештај за сваки артикал, где како пролази и где би ваљало да се замени, са све графиконима (који, ако се ја питам, изгледају мање више исто код свих), чак и фотком (ал' за 2000 артикала смо имали 490 фотки, па смо замењивали где иоле личи) и опет, питам се, је ли то икад ико гледао.
Дан данас не знам да ли је икад изведена и једна замена артикала по овој шеми. Можда два-три пута у почетку, да се види да ово ради, што је издржало две-три недеље. Свеједно, ово је уредно музло податке и дестиловало их у извештаје бар до септембра 2005. Вероватно и после тога, него сам ја престао да довлачим себи узорке тога. Довољна је сатисфакција што смо Давид и ја могли да се дичимо како смо паметни и вешти кад смо ово успели да направимо.
Назив би требало да је скраћеница за нешто, што сам заборавио истог сата.
Спомиње се: 05-X-2004., 15-X-2004., 23-X-2004., 05-XII-2004., Давид Краковски, ЈуниЏуЕл, Мајкрософт (Мали мекани), стоур, на енглеском