децембар 1977.
Славе беше сломио наочаре. Да ли му је испало стакло, шта ли, није понео резервне. Онако кратковид није имао проблема да прати предавања, видео је бар себе шта пише, али за даље од три метра је било повуци потегни. Трајало је нека два-три дана док су му то урадили, а за то време сам имао задужења да пазим кад прелазимо улицу, и ако спазим неку добру рибу, да је опишем. Као што те фотографија научи да другачије гледаш на ствари, тако ме ово натерало да другачије гледам на рибе, и да штогод развијем речник и уопште вештину описивања женске лепоте. Било је и да укапира како је ћорав, кад ми скрене пажњу на неког габора па му кажем да је срећан што није видео. А било је да сам опажао и лепотице које иначе не бих приметио.
Једном другом приликом, исто ове зиме, ујутро се спремамо да кренемо и одједном не зна где су му наочаре. Зверамо обојица свуда по соби добра три минута, и ништа. Нема, у земљу пропало. Нашао их је кад се умивао. На носу.
Једног дана смо кренули да правимо јогурт. Тако нам дунуло, ко зна зашто, свеједно је било доброг јогурта да се купи и није ни био скуп, ал' не, боље је домаће.
Ваљда сам био донео и неког млека у праху, шверцованог из Румуније, нешто се не сећам да је тога било да се купи, и замешали све како је писало у неком рецепту што је он прибавио. Једну ствар нисмо успели да обезбедимо, да то чудо буде десетак сати на топлом. Напросто је цркло, није ферментација прошла, јер док смо ми отишли на вежбе и предавања и вратили се, соба се увелико исхладила. Можда да смо то пробали негде маја, ал' јок.
Шта да радимо са две литре тога, нит је млеко нит је јогурт? Сипали псима у шерпу, онај велики је ионако јео свашта. Да не лаје, мислили би да је свиња, нема лоших помија. Сутрадан смо уз стазу до пољског вецеа нашли шест гомилица керећих гованаца на по пола метра растојања, свака следећа све блеђа и блеђа. Алав какав је био, смазао је то све одједном, и протерало га.
Опет смо почели да кувамо, тј кувао је углавном он а ја прао. Сад је било лакше, имали смо лавабо и бојлер. Није био скроз проточни, имао је приручни резервоар од пет литара вруће воде, не под притиском. Кад се одврне топла, то у ствари пусти хладну у дно бојлера, а излази врућа са врха. Овог пута смо ваљда појели супу (из кесице), а ово сам ја нешто пекао у тигању на решоу.
Е, не, после сам нашао бољу верзију ове фотке, не ову скенирану са папира него преснимљену са негатива, види се да у десној руци држим неке комбинирке а у левој два одвијача. Јесам ли их то грејао или шта, јер да сам отварао решо сигурно бих му прво искључио струју. Можда смо петљали нешто око нафтарице, морали смо да је чистимо бар двапут током сезоне.
Овог месеца смо нешто чешће пили, најчешће пиво. Већ смо били накупили залиху флаша. Било је некад и вина, и киселе, а вала и вињака. Некако би се заломило да најбоље иде бетон - једно пиво, један вињак, најјефтинији студентски штос за брзо обждеравање, нарочито кад је из самоуслуге, у кафани је то увек бар двоструко скупље. Толико ваљда кошта што имаш где да седнеш и да ниси напољу и да ти то неко донесе и наплати.
Причао је како је једном, негде ове јесени, имао доста времена до буса кад је ишао кући, а остало му нешто пара, па је сео у станични ресторан и наручио пиво и вињак. Долази келнер, за кога је пиво, за мене, паркира му пиво, па пита а за кога је вињак, за мене. Чуди се келнер, и шта ће, метне вињак поред пива, и пита „па шта ћеш сад да радиш са тим?“. „Да попијем, нећу ноге да перем“. И ту мало оштрије погледа келнера те овај укапира да треба да се склони, и оде он... и извирује после иза неког стуба, да види то чудо, како неко пије вињак и пиво.
Једном је спомињао неку рибу од пре, отишли негде на пиће, он наручи себи вињак и киселу, и таман мисли она ће нешто лакше, можда кокаколу, кад ти она „вињак... без воде, шта ће ми вода, да перем зубе ваљда?“.
Обично бисмо то урадили понедељком, кад се вратимо са предавања из методике, јер би нас онај мртвозер начисто успавао. Нас двоје, пак, бисмо се налазили уторком, понекад средом, а онда би у четвртак он отишао кући да буде са женом - четврта година није имала баш превише предавања, а и то је некако било све згурано у прва три дана, остатак у четвртак преподне. (... 58 речи...)
Спомиње се: вињак, јогурт, решо, Славољуб Томић (Славе), на енглеском