За вакта СФРЈ је било збрке око јогурта и киселог млека - у западним крајевима се звало обратно. Те бисмо на летовању увек прво купили погрешно.
И култура и рецепт се разликују од оног за кисело млеко, а и за оно што у западним земљама зову јогуртом. За овај треба да је млеко разређено, штогод сољено и за 12 сати ето течног јогурта. Турски личи, само је још ређи и сланији.
Тако да је југословенски (ајде, источно од Хрватске) јогурт напитак. Промућкати, јер ређи састојци испливају. Тј промућкати пре отварања. Звучи очигледно, али свако зна бар понеког коме се десило да погреши редослед.
За отварање јогурта (у пластичној чаши са поклопцем од металне фолије) има рецепата колико и за кување чаја или кафе. Неки скину цео поклопац, неки направе рупу као за кашичицу. Брке направе две рупе на наспрамним крајевима, једну кроз коју исисавају јогурт, другу да улази ваздух. Спасава бркове. То сам сам смислио, ал' мора да су смислили и други.
Фирма није могла да се замисли да ради без редовног прилива јогурта, бурека и кафе.
Додатак 2014: стандардна пластична чаша је сад, скроз орвеловски, повећана са 200мл на 180мл за исте паре. Не купујем то, натежем из боце од литар ипо.
Додатак 2018: сад постоји и пекарски јогурт (као што постоји ловачки хлеб, а питао сам Гашу "кад ловци пеку хлеб?", рече "никад"), јер је као згоднији да се пије уз пециво, пошто је 0,25л. Ајде, а претходних 40 година је 0,2 било тачно колико треба, и тек сад сте приметили да не ваља?