05-II-2024.
Четвртог предвече звао Борче да се најави за сутрашњи френдз парти, све океј, видимо се.
Увече се издиванили онолико са Стенлијем и Гораном, лепи весели. Показао нам је фотку ћалетовог аутомобила - матори је пристао да му он помогне да мало рашчисти по колима. Избацио је две овеће вреће којекаквог ђубрета, разних пластичних чаша, прибора за јело, кеса, амбалаже разне. Фотка је начињена кад је већ једну врећу био избацио, и изгледа као и педесет других таквих претрпаних аутомобила. Не да није јасно како је уопште могао да вози, јер се од средине ветробрана надесно не види ништа, то је пуно до таванице, него како је уопште успевао да седне унутра. Чудан лик.
Нешу смо опет видели само на кратко, ухватила га нека од његових фаза кад неће пред објектив, ал' смо бар Аниту видели, и како јој је онај кец горе лево отечен али никако да избије, а горе десно се тек спрема, а млечни кец испод њега већ сав никакав, потамнео али не испада.
Данас су нам се кокошке разишле нешто по авлији, њих три-четири изашле кроз деру. Она је до ручка била нешто са девојкама у Спрингфилду, па сам после трипут слушао како су две жилаве палачинке коштале 700 динара, а само пре десетак месеци сам слушао како пЛазић богоради што је негде коштало 400, оно јеботе колико то сировине иде у палачинку, то не може да кошта више од 5 динара да се направи. Ово је још било врло танко са нутелом, тек онако назнака. За те паре можеш да купиш теглицу нутеле, ону већу.
Поподне смо прибили још две дуже летве око кокошињца, да притегнемо доњу ивицу мреже да не могу да је задигну, и додали још један комад мреже са десне стране, где је још увек била само она стара из 2014. Па докле то већ буде држало. Остало нам је на башти пар котурова мреже вишка, и то не ове танке живинске него баш за ограде, то ћемо одозго па смо мирни. Срећа у лепо време, ово је скоро пролеће, суво је и нема блата, у папучама смо газили около. Да је иоле влажно, било би повуци потегни.
И онда смо увече кренули и на тај френдз парти. Први пут за ове четири године смо успут сустигли Драгану и то на самом улазу. Истина, то смо постигли тако што смо успут сели на неку клупу и издимили једну, да не бисмо то чекали тамо пред улазом, све рачунајући да ће он да је таксира. Међутим она се баш нешто размрдала и дошла пешке.
А онда је првих пола сата, минимум, отишло на питања матурског парастоса, и то са извртањем концепције. Борче је, као председавајући за ову сезону, ишао до позоришта и до гимназије, да види шта ћемо са хором итд итд и успут се распитивао и ко би могао да нам свира. Јер се распитао код свог одељења, спомињао је Ј.Ј. и Спиру (и тешко да је наватао још неког, IV3 је ионако највише проређен, троје преко баре и већ десетак њих под земљом) и сви одреда су за то да нам неко свира, ма какав ди џеј.
И одједном се ни он ни Драгана не сећају да је било речено да бендови неће да разговарају испод 1200€, ал' ти што су нам прошли пут свирали су оно реномиран бенд, него има ту неки... и ту оде расправа на ту страну. Трипут сам ургирао да прекинемо с тим, ако има нешто да се расправи да лепо сазовемо ванредни састанак а не овако нас троје, а башка што је ово сад испало пуј пике не важи, једном се договоримо овако и прелазимо на следећу ствар, а онда јок не ај да преиспитамо... Кад смо се најзад договорили да променимо тему јер нам је свима већ доста да трошимо време на то, нисмо се за то скупили, Борче је имао да досоли још два-три минута, при чему мислим да није рекао ништа што није било већ речено пре десет минута.
Неких пола сата касније, кад је он већ био на трећој чашици јабуке (после сам му сипао још две, а онда је он сам себи сипао још једну, док нисмо прешли на вино), наиђе ми у разговору да нешто алудирам на неку његову причицу од прошле године, рачунајући да је већ сви знамо, дакле само блага референца и сви знају о чему је реч, јок, он је први не препозна као референцу него е баш сад сам се сетио... и крене да прича управо то, без обзира што сам му одмах рекао да сам то споменуо само зато што нам је већ причао... а, јок, не можеш га зауставити. И крене он. Отпијем мало од своје друге чашице, и ту ми дуне, тако у трку, да преводим то што он прича у бајаги знаке за глувонеме. Није нова фора, што сам после и испричао да сам видео кад је др Неле Карајлић држао парастос новом примитивизму „јер је испао исти као и онај стари“, а Ђура му је држао такав превод, где је најчешћи гест био повлачење воде у вукашину. Даме су се ваљале од смеха, а вала и ја сам. Немам никаквог појма о чему је била реч.
Негде око 22 је стање било овакво - он је сљуштио шесту јабуку, ја ваљда трећу, даме исто по три и онда се прешло на вино, од чега је само Драгана била придруг за прве две чаше, и ја до пола друге литре, остало је попио он. Клопа је била баш добра, оригинал македонски ајвар (са етикетом на латиници :челоклеп:), и савијаче с маком, и печење му је баш потрефљено, ал' јебеш ти то, прво цео сат оде на рушење договореног, а онда и главна фора вечери прође у наредних пола сата, и онда онако, убијамо време. Није да је било досадно, ал' се исто тако ничег ни не сећам, ништа битно није речено.
А онда сам се ујутро (око 11...) пресабрао. Ова расправа синоћ је била само добро замотана стара расправа између диска и кафане, другим речима рокери против народњака. Ту сам битку одавно решио победом у своја четири зида (и свако у своја четири), није ми битно да други чују моју музику, само да мене нико не тера да слушам шта ми се не слуша, то ми је довољно. Али ово... он се на састанку сложи са већином, нећемо живу свирку него ди џеја, а онда крене да се сам распитује, набавља телефоне од месних бендова итд. И ту чак испадне да оних 1200 за вече нико није чуо осим мене, неће то бити толико, ама 550€, колико је Трле рекао да кошта да се изнајми озвучење, је много. Океј, важи, радите шта хоћете, без мене. Није ту остало ништа за шта бих залегао, немам мотивацију, није мој пројекат. Бићу гост као и сви остали.
Сад је остало само да видим коме да јавим. Борче је председавајући, али од њега је, или кроз њега, и кренуло, и он ионако слуша само себе, њему сам већ рекао шта сам имао.
Док сам се тако премишљао, стигли и пасоши за девојке.
Виолета успела да дохвати селотејп са полице изнад мојих монитора. Порасла девојка. Раја се најзад игра са три де опремом што је Нина донела. Јуче није успела да му отвори налог на не знам којој то платформи где би могао с тим да се игра, јер траже проверу података, а она је својој банци дала овдашњу адресу кад је требало да јој пошаљу нову картицу. Е, на тој платформи Србије нема на списку, класика. Кад живиш на месту које је пола држава пола криза идентитета. Данас је кренуо да се игра пријављен као она.
Јавио Јозди да излазим. Покушао да ме наговори да бар пуштам фотке, ал' реко не, ја идем у пакету, све или ништа. Ако вам се не свиђа ово, нема ни оно.
Онда је он звао Драгану, па је у среду звала она мене. Не у неком покушају да смири ситуацију нити да ту нешто посредује, него да чује шта је било. Па сам јој рекао отприлике исто што и њему, само можда мало опширније. И како сам увек умео да одем са журке пре него што неко баци пеглу, и како ми није жао оног што сам уложио у ствар (нарочито кад се та ствар изметне у нешто друго), и како више у овом пројекту не видим удубљење у облику свог рамена. А и она је имала добру вест - стигла јој је пресуда да је онај тип попушио и да она више нема ништа с тим.
Деветог Нина објави да је купила карте. Одлећу двајспрвог.
Ау. Одједном то више није у некој неодређеној будућности, него за десетак дана. Шта смо оно све рекли да треба да се обави(је) пре тога? Ајд сјет' се, ба, сјет' се... И онда нам увече није нешто ишло, чак ни пиће. Тј пиће је ишло, ал' више сета него разонода. Не можеш да не мислиш. Бар сам оно срање око парастоса истерао из главе.
Десетог смо већ почели мало и да планирамо, под један шта којим редом престајемо да купујемо. Поподне отишли са девојкама у Мере, овог пута сам понео и еоса 70 и нашкљоцао добру серију. Санда је хтела да потроши својих 1000 рсд што је добила за први стални зуб, једва смо је убедили да то остави за кад будемо ишли у град. Ал' нашле су одмах неку играчку, ваљда сирену са кадицом, светли кад се потопи, па су добрих десетак минута бирале коју ће боју, хоће сирену или морског коњица, и на крају се и Линда одлучила за исто жуто као и ова. После, кад су пробале, стварно светли кад се потопи, изгледа да негде има изложене контакте па затвара коло кроз воду. Батерије су три дугмића, она најмања за слушне апарате, цркле су сутрадан. Није ни чудо, на декларацији пише да је увезено 2017.
На каси је била нека гужва, зачепило се јер неко брашно никако није пролазило, сад да ли је лош баркод или сјебана табела артикала, долазила и шефица, и изашао сам чак и на пуш паузу (нисам понео, она ипак јесте). Гавра веслач из млекаре ме познао, био испред нас на каси, испоздрављали се и бог зна како. Оно, виђали смо се претходних година, јер је био чувар на аутобуској док смо туда чешће пролазили, није да смо заборавили како изгледамо. Он је ту изгубио стрпљење, чекали смо више од двадесет минута, изашао напоље да прошета, на крају успео да одвуче и жену, пазар су оставили, а кад су они отишли, за пет минута је касирка прешла на једну од слободне две касе и онда смо били готови за још пет минута. Ове две су трчале тамо амо, правиле шоу, било мало и синхронизоване глуме, скоро пантомиме... забављале су рају, требало је кућа нешто да части.
Спомиње се: IV3, Анита Џенифер Бергер (Анита), Виолета, Горана Средљевић (Го), Драгана Витас, еос70, Јован Зданић (Јозда), Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Малиша Борковски (Борче), матурски парастос, Невена Средљевић (Нина), Ненад Бергер (Неша), пЛазић, Рју (Раја), Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), Спрингфилд, Стенли Бергер, Трајко Кајганић (Трле), френдз парти, Чедомир Спајин (Спира), на енглеском