23-X-2004.
Пошто смо по собама завршили тепихе, остало је да се среди, бар на спрату, наранџаста соба, ходник и степениште. Скинуо сам из ходника стари тепих и исецканог га бацио у ђубре, није тога било много. Проблем је што у том делу ходника треба да се притегне под да не шкрипи, а под (шперплоча од цола дебљине или јаче) је прекривен неком масом, као стврднутом глином, и још армирано неком мрежицом, нешто попут јаче газе или мало ређе мреже за комарце. Е па нећеш, бато, ту треба да се гази и тај ће гит још да се мрви и крза... те решим да га скинем.
Можда и није требало, штавише бар десет пута сам мислио да сам се солидно зајебао што сам то уопште почео да радим, ал' сад кад сам почео, не попуштам, идем до краја. Нешто векшмајзлом, нешто длетом, четка и ђубровник при руци, тепих за праг савијен испод колена, па полако. Јеботе, никад краја, боле колена и овако. Ал' истерао сам.
Елем, како ја не умем ни да чучим ни да клечим како треба, док сам урадио део који се види на слици, потрајало је добрих 5-6 сати, и преоптеретио сам лево колено. На њега сам се наслањао да нанишаним длетом на следећи комад који треба да се разбија, и још пребацивао своју тежину на лево да би ми била слободна десна рука за чекић. И наравно, мало сам натеглио тетиве и шантао цело вече и добар део преподнева. Да не спомињем да су она три ноћна силаска зарад себе била доста занимљива :).
До понедељка ујутро је скоро сасвим прошло - могао сам нормално да ходам, једино ме мало подсети кад савијем лево колено око 90 степени или јаче. У понедељак увече смо отишли у набавке које смо прескочили у недељу, а онда сам поново очепљивао ону цев куд одлази вода из судопере. Очигледно нисмо успели да је темељно прочистимо прошли пут, па кад је паковала кисео купус у кесе (има проколе за отприлике три туре сарми, и ситног за два-три подварка), решила је да исецка жиле из лишћа у ђуброждеру, и овај јесте то фино исецкао, али је то било довољно да се опет зачепи. Сад је било лакше него пре, јер смо знали где и шта и како, а сад имамо и светло у дворишту и довољно продужног гајтана... опремљени, искусни...
Двајседмог, Давид и ја се још петљамо око ДССа, мада су сад то већ пицабоце и козметика. То у ствари ради, пичи, само звони. Остало је да се мало среди глобални извештај, шта ли. У коду видим гомилу коментираних линија типа
!* DO import1sale with "D:\rad\diamond\DSS\docs\wmartxls\uni5947_85210148_E288987DXD7F1X460CXA975X9826783E2EDC.txt"
!* DO import1sale with "D:\rad\diamond\DSS\docs\wmartxls\uni5947_85207055_27954301X1711X4716XA8E4X42396F8F56AD.txt"
!* DO import1sale with "D:\rad\diamond\DSS\data\temp\uni5947_85299439_635C10EBX45E4X4DF0X83C7X676573104586.txt"
!* DO import1sale with "D:\rad\diamond\DSS\data\temp\uni5947_85299373_C1034CBAXDE93X4356XA703X558F84F23076.txt"
!* DO import1sale with "D:\rad\diamond\DSS\data\temp\uni5947_85288297_31AABEBAXADD1X478FXB347XAB4A77CAC14F.txt"
Е, да, стигла су ми три ауторска примерка листа пре неки дан, а данас и чек за чланак. Није лоше за први пут, $125. Тако сам нешто и очекивао. Чланак је изашао на једној ипо страни. То сам углавном написао још зимус, док нисам имао шта да радим, па сам послао све заједно на пар места као предавање за конференцију. За једну сам закаснио, тј нисам имао друго предавање (а гледају да сваки предавач одржи по два, и то свако по двапут), а друга је била далеко (одржана је пре пар недеља), па сам то послао овоме за новине. Он се није јављао неколико месеци, а онда рече "чуј, ово неће моћи у чланак... али одлично лежи као серија краћих чланака. Ако би могао то да исецкаш...".
На УАу, Тревис се пита како ли се мења кан-кан кад је глагол, што је у енглеском сасвим могуће. Је ли „can-caned“ или, како сам му одговорио „could-could“, у будућем времену „will be able to-will be able to“.
У новинама нађемо вест да је један направио универзални даљински за телевизоре (ништа страшно, имамо и ми то) али величине привеска за кључеве, и са једним јединим дугметом. То дугме гаси или пали све телевизоре у свом домету, а служи за то да кад се нађете на јавном месту, у ресторану или чекаоници, и телевизор трешти и свима смета, и не може да се разговара, има чиме да се искључи чак и кад је недоступан. Те телевизоре обично стављају мало вишље па не може да се дохвати, или их затворе у некакве кутије па се не може до дугмића. Већ прве недеље је продао неколико стотина хиљада комада.
За грејање ћемо још видети, тек се помало подгревамо - она држи малу грејалицу у кухињи под столом, ради можда четвртину времена (дувалица од 1500 вати) или још мање. Друга грејалица је још у резерви, грејање у великој соби још не укључујемо, а доста времена је и прозор отворен. Те грејалице су црно-жуте, па смо их зато звали Вогонци. Деца су одмах укачила референцу.
Спомиње се: векшмајзл, Давид Краковски, ДСС, Тревис МегДаглас, УбикАгора, на енглеском