12-III-2011.
Одемо преподне до баштованског дућана (ака „пољопривредне апотеке“) да купимо земље, семена и моталицу за дугачки кабл за башту. Шкљоцнуо сам пар комада са новог мобилног, тек да уђем у штос са њим. Нешто семена је одмах посадила у папирне фишеке што је направила, па то однела на таван, где ће им бити топлије него напољу, а имаће довољно светла да клијају. Гледао сам да купим косилицу или макар мали тример да имам код куће, па да стару косилицу однесем у Петерхид, и дошао сам са продавцем у тотални неспоразум. Каже има две врсте косилица, „са мотором и на струју“. Аха, онда ове електричне немају мотор? Електромотор није мотор? „Не не, ове су на струју а ове имају мотор“. Три круга, а ја не попушта он, не пушта логику ни да присмрди, држи се оног што пише на кутији. Нисам пазарио.
Увече, наш четни састанак. Ми код куће, Лена у том стану иза Рузвелтове*, Го у стану са Рикардом, Нина у кући у Чесапику.
Го окачила линк на трејлер за игру где је направила чудовиште од камења, партизанско име Баш Челик (штогод смо обавезни да не процури негде оно што сазнамо, бар док игра не изађе). Нина, још увек веома трудна, (а кад ће тог да се окане, ко ће знати, данас је први дан очекиваног рока) се не осећа најбоље. Тамо је бар сунце код ње, па смо онда сви ставили наочари за сунце (и Лена), мада овде још има снега по буџацима.
----
* По нашим правилима, требало би Роузевелтове, јер тако домороци изговарају. Но, који год да је новинар то име донео, држао се тога да се 'oose' чита као у 'goose', а пратеће е никако. Држао се правила, само што није знао колико тих правила уопште има.
Спомиње се: Горана Средљевић (Го), Јелена Средљевић (Лена), Невена Средљевић (Нина), Петерхид, Рикардо Мануел Бариеро (Рикардо), на енглеском