Онај комшија поп баца хлеб птицама на тај травњак уз игралиште иза куће, па га не измрви него баца тако целе кришке. То ваљда остане од оброка за сиротињу, шта ли. Галебови и остале птичурине то понесу, али буде сувише крупно за кљун па им испадне, и онда део тога падне у дворишта. Ту галебови не залазе, остане пацовима. У шупи смо испод пода, у најдаљем буџаку, имали пацовско гнездо, нашли смо кад смо рушили. Јулишка сигурно има бар једно, сад да ли у шупи или под палубом (јер је направила баш палубу, под дигнут на греде преко целе задње авлије, у висини пода куће).
Синоћ сам водио Лену и њену другарицу на концерт у Норфолк, свирали неки Украјинци, „Гогољев куплерај“... тј мешано, има њих петорица (бубњар, гитариста, ритам гитариста, хармоникаш и један чича што гуди у електрично ћемане) који су одатле, или су тамошњи Цигани (онај главни јесте, мада није баш нешто црномањаст а и зове се на немачком)(ма, уметничко име, по оцу Украјинац-Литванац, по мајци Ром), па онда један Угљеша* ко од брега одваљен на басу, па један мали Римљанин (од тих Латина из оне друге Америке :) на осталим удараљкама и пева други глас, и две девојке што мало плешу мало певају, једна је 100% Кореанка, а друга би могла бити било шта, и одавде и из Украјине. Музика... је онако, као онај Кустуричин оркестар, или Бреговићев, или као нека банда што би могла да свира за буч, ал' удешено као најтврђи рокенрол, дрнка дрнка ритам од почетка до краја и свих шесторо-осморо, кад колико, непрестано у покрету. Весело, све у свему, публика одушевљена (наравно, кад су уредно платили, они кад плате има да им буде лепо).
Сала је Норва, и није нешто био проблем за паркирање, два ћошка даље, ко би рекао. Ма Норфолк баш ни нема неки ноћни живот, то све ради ту по фирмама и бродоградилиштима, увече кући гледај теве, нико ту у центру не живи. По изласку смо се на ћошку некако срели са неким Русима, издиванили се и разменили утиске у дужини пола цигаре, ал' ајде да се не задржавамо, видим да се другарица врпољи.
Купили смо и оба цедеа, ајде да помогнемо овај продор источне Европе у источну обалу. Предгрупа су били неки слични, само мало сировији и... хм, једна песма што су извели је пљунута „Хајде Јано“. Кад сам то напоменуо олдвејву, прво се огласио Шкрба са „не занима ме баш прангијање“, а онда је неко, можда СониБој, нашао читав видео о томе како се читав Балкан и Мала Азија отимају о ту песму, и сви тврде да је то њихова изворна народна. А наш текст, који канда штогод и нема смисла („коња да продамо, само да играмо“... ајде, да је бар неки секс), и није баш изворни, то је неки кафеџија наручио не би ли мало распалио месне распикуће до дерта и дрешења кесе.
Нешто нам много троши струју, јула смо потрошили 50% више него што је нормално (на рачуну увек видимо потрошњу за последњих 12 месеци плус текући). Погасили смо све и онда пуштали један по један осигурач, и нашли једну сумњиву линију, која је нагло покренула струјомер иако на њој ничег није било. Унимером нисам успео да измерим да ту има неки смањен отпор између жица, али можда негде пробија из фазе на уземљење (мада ни то нисам успео да измерим). Искључили смо ту линију, па ћемо да видимо.
Ово иза нашег бекелија су неки социјални станови, не знам тачно како то иде, да ли је станодавац ослобођен пореза зарад тога што по нижој кирији издаје станове угроженима (тј ко има мање од ваљда 14000 по члану домаћинства годишње), или држава директно дотира кирију. Ово насеље преко пута, на непарној страни наше улице, је по нормалним ценама, ал' је исто бар пола црначко, или се бар тако чини зато што Црнци више бораве на отвореном. Све у свему, каже Ленино друштво, "није да живите у гету, него између два гета" :).
Суседна кућа, у броју 2, још није издата. Видимо да долазе агенти и доводе потенцијалне муштерије, већ по томе што сваки пут забораве да угасе неко друго светло, па се распоред мења. Неки дан је долазио и један момак да пере тепихе, а већ смо и заборавили кад су била она двојица да фарбају и чисте. Е шта су се они наизносили крша, чудо једно. И како су обећали да ће да очисте олук, да не пада вода код нас, тако су и заборавили. То се напуни, овај крај отежа, и што подлива што прелива, добар део сипа преко ограде на нашу страну.
----
* да видим коме ће да смета име Угљеша, код нас је то краљевско име, види Мрњавчевиће