15-XII-2004.
Пише ћале да се затворио „Дућан мали“ код рампе. Госпоја која га је држала је била ем скупља ем даље од низа дућана у остатку улице, који су се нанизали наспрам 25. маја. У тај локал се увелико усељавају Кинези, као и на педесет других места по граду, има их на све стране. Чак и тетка Јања јавља да и код ње преко пута има некакав кинески дућан. И то све малопродаја којечега, за разлику од овог овде где нема смисла да то раде, јер би продавали исту робу коју продају и самоуслуге, све је то кинеско.
„Кад смо код шумског дрвећа има једна интересантна ствар код вас у дворишту. Наиме, кад се са ваше терасе силази оним степеницама које си излио од бетона, са леве стране између првог степеника и потпорног зида (лево), удаљено тридесетак сантиметара од терасе никла је једна јела. Баш четинар јела, јер оне које си ти куповао за кићење су биле смреке, као и ова наша, позади у дворишту. Мала је. Има две три бочне и водећу гранчицу, стабло. Оставићу је да расте још годину дана на том месту, ако се у међувремену не осуши због локације.“ То је у ствари тиса, коју је она извадила из пукотине у бетону поред газеба у градском парку, тј авлији општине. Значи преживела је, одлично. Каже, у доњем делу наше улице, где је требало да буде та зона царине и складишта, већ има четири готове куће на нашој страни.
(текуће стање кујне - плочице лепо изгледају, судопера још нема свој ормарић, радни део нема горњу плочу)
Нина се спрема да лети кући деветнаестог, иде право код Данила па ће после и до мојих. Јер хоће да похађа неке летње курсеве, да пре заврши, а сад јој се испити таман завршавају тако да има две недеље луфта.
Прошле недеље су се запалили неки морнарички станови, па су господа официри забранили приступ камерманима... са земље; зато су сликали са тераса оближње зграде, а и из хеликоптера. Од крова остала четвртина, остало изгорело.
Пита ћале јел' паре од Герија помажу око отплате куће. Е... ми уплаћујемо троструки износ, јер за толико смањујемо главницу, па онда пада и камата. А онда што брже то брже. Брже пада камата, брже се скида од главнице, и брзина тога се само повећава.
Овде је освануло са ињем. Сунце сија све у шеснаест, и хладно је. Срећом, ветра једва да има. А мрвица све чешће сквичи да добије траве, али и оно траве што има је сад углавном смрзнуто, бар ујутро.
Јуче дође разносач од УПСа да нам испоручи дуван и цигаре што смо наручили, и чудо једно није био у кратким панталонама :). Имао је чак и јакну, и штогод је дрхтао. Као правом Вирџинијанцу, требало би да му никад није довољно хладно, али изгледа да овај није "баш из Сарајева, него мало поиздаље" :).
Ово је било у недељу пре подне, док смо се спремали да одемо до Горане и Рикарда. Нарадила се тај дан, стално је било још ово још оно, па смо пошли тек око пола четири. Никад нисмо тако касно ишли. Онда смо одвезли Нину на аеродром, хм, баш симпатичан мали аеродром, а после док смо пили кафу са Гораном, јавила се из Њуарка, преседа.
Пазарио сам половно појачало, оно Горанино старо не може да се закачи ни на шта (али има пристојне звучнике), а на овом што нам је Берт дао има слаб контакт негде. Пробао сам то да средим, али је баш тај део затворен, морао бих да га уништим да видим како ради. Те сам се рескирао, и нашао неку зверку од машине на иБеју за 22 долара (35 са превозом)... нешто половно, из осамдесет и неке или тако негде, али боље него оно што се данас продаје. Редовно се препродаје за $100, тај исти модел. Стиже прекосутра, ако мећава прође. Тај ће се звати Јовица (JVC), с тим што се скоро никад неће спомињати у разговору, јер ћути и ради и... за годину-две ћу приметити да је и то запатило исти квар са истим симптомима. Кад се пушта тихо, један канал кркља или се слабије чује.
Двадесети.
Данас смо за ручак имали вонтое, што му дођу неке кифлице с месом. Тесто за вонто смо купили синоћ код Кинеза, а унутра дође млевено месо, поврће и којешта, колико већ стане на тај листић, није много већи од 10х10 цм, ако није и мањи. То се онда пропржи у уљету и буде онако крцкаво, а мирише на бурек с месом... Поједеш пет комада и већ ти мука па тешко. Хм, Го претерује (рецепт је стигао преко ње), појео сам бар осам и могу још :).
Данас смо поред редовних галебова и осталих тица имали част да нам авлију посети и једна веверица. Ретко залазе довде, држе се почетка улице где је још шумовито. Зато галебова и осталог зеља има колико хоћеш; једном смо гледали како вране разјурују галебове, тако су их збуниле да су се два галеба скоро сударила у ваздуху.
Сад бих баш могао да се вратим на посао. Срећом, није далеко.
Спомиње се: 25. мај, бурек, Гери Брендивајн, Горана Средљевић (Го), Данило, мрвица, Невена Средљевић (Нина), Реџиналд Бертон Кејп (Берт), Рикардо Мануел Бариеро (Рикардо), тетка Јања, на енглеском