Намештај за нови простор је требало да стигне око 14:00. Испало је да једини идем кући на ту страну, тј сви остали су нашли разлог да буду негде другде, а требало је да сретнем неког лика што је имао програм за распоред часова. Па сам договорио да се нађемо тамо и тада, и он ми се невољно придружио да однесемо намештај доле. Срећом, наниже. Било је вруће и спарно, ал' смо на крају бар могли да седимо у хладовини кад смо завршили. Баш би добро легло пиће, да га је било.
Следеће недеље смо Грги и ја били ДБА, јер су сви остали били на летовању. Имали смо четири југа да бирамо, или је већ било пет. Проблем је био где наћи бензин.
Ту негде је Сале дошао на идеју да нам треба двадесет телефонских линија, све у нади да ће искамчити бар шест, да смањимо трошак за бензин. Јесу то југићи и мало троше, ал' накупи се. Те цимне он оног инжењера Арсенића, у ствари Болдијевог знанца, који је у пошти био некакав шеф од телефоније за општину, а овај ће „с ти луд ил ти ноге смрде? Па сад да ме питаш да ли у Зрењанину пада киша, ја не бих смео да погледам кроз прозор, него бих морао да зовем Београд да их питам да ли у Зрењанину пада киша. А ти ми тражиш дваес линија...“. Те смо остали на две линије, не знам да ли смо икад добили трећу. И овако је модемисање помагало доста, трошак за телефон би излазио једнак трошку за бензин.
Шеснаестог, написах на сезаму
"Пропустили смо шансу да убодемо једну пивару, јер смо тражили _паре_ за софтвер и хардвер. Конкуренти су пристали да буду исплаћени са пет тона пива. Ал ће то да буде софтвер... (не знам ко је добио, тако да ово није на рачун конкуренције :), нарочито ако су добили предујам."
Двајстрећег:
у једној великој војвођанској фирми седе главешине и бистре биланс успеха. После једно пола сата, неко се запита да ли је исказан у новим или старим динарима. Требало им је још пола сата да _то_ расправе.
Двајсосмог:
"А ајде нека ови овде лепо објасне шта се догађа са, например, цигаретама. Лова од пореза на дуван је најслађи залогај сваке државе, а у овој држави, која је напокон (поново) измислила финансијску полицију, дуванску мафију нико ни не помишља да потера. Док су Руси, Румуни и Пољаци царевали бувљацима, пандури су их разјуривали бар једном у десет дана. Ови тргују на улицама, зеленим пијацама, било где, и то не више шверцоване македонске цигаре, него нишке, које покупују у киоску чим стигну.
Ја сам прво шизнуо кад сам видео да приватне трафике продају по максимум две или три кутије (који су то приватни трговци кад имају соцреалистички 'све на бонове' поглед на посао), а онда сам укапирао да покушавају да заштите нормалне муштерије.
ВашПост тврди да су црноберзијанске мафије састављене махом од 'заслужних криминалаца - ветерана из рата' и да их зато Злоба мази (иначе би се окренули против њега :> ). Има ли неко боље објашњење?
П.С. Ја сам се, иначе снашао. После петнаест година одашиљања позитивних вибрација према северном крају града, успео сам оф лајн да убедим дуванску индустрију зрењанин да почне да продаје дуван за завијање. Није лош. Има неко неку добру везу? Једина (колико знам) фабрика цигарет папира нам је остала у Ријеци ;(."