Још на тему налажења посла. Шаљем имејлове, дописујем се са било ким кога ухватим. Ово са Џеријем Олсеном:
Потребе су ми скромне - пристојан кров над главом, досадна кола (немој да бих почео о занимљивим колима... навозио сам их се и провео безброј сати заговарајући полуписмене мајсторе), добар интернет, мањак већих брига, укључујући здравствени систем (за разлику од овдашњег мноштва дућана и непостојања система). Остало могу сам.
Онда ће ти одговарати Канада. Предност Монтреала, бар засад, је што је јефтиније но у другим већим градовима у Канади. Мада се и ово напокон мења, то је трајни остатак из сепаратистичких времена. Придревама дуго траје да обнове поверење. Главна је разлика у кирији и храни. Забава/пиће/спорт су као и другде.
Што се тиче наше кампањице, данас притајено. Овде је Дан рада, па већина нису на вези. Јавићу се вечерас, да их дочека ујутро. Хвала што си ухватио шлагворт (punchline?).
Па пошто је јуче била недеља, нешто сам се нећкао. Али сам се надао да ће суботње помрачење да донесе више саобраћаја па сам ипак кренуо. Мислим да ће бити најбоље да се јавиш сутра, касније пре подне. Само бодро!
А ово са Шкрбом:
сежим палчеве.
Уз помоћ једног другара из Канаде (фоксовац, а подржао сам га пар пута кад сам мислио да је у праву, мада му је цео УбикАгора терао сучку јер је помало наџак-баба па се лако споречка) сад покрећемо кампању да се навата неко на УАу да ме узме, јер, како он каже "гарант има неко коме требаш и кад нема слободног места, а да не спомињем да неко сигурно размишља да узме неког", па смо данас пустили шлагворт. Мораћу мало да успорим дискусију, јербо је овде сутра празник (њихов Labor Day) па пола неће читати поруке.
Музика: па, ради се. Мало сам заостао са паковањем Боћиних плоча због одмора и других активности по кући, а намерно одбијам да ме спамују дисковима, не могу да издржим инпут. Управо приводим крају ММедиа комплет Вана Морисона, па се нешто мислим да сличном теКником спакујем и још штогођ од Великих.
Тренутно ми се врти Роџер Вотерс, други од она два жива албума. Има пар старих ствари феноменално урађених, као "Set the controls for the heart of the Sun" са женским гласовима као да је певаљке позајмио од Ђоке Који Кока.
Садсам тек први пут прочитао причу "Ролербол" и толико зинуо да су ми уста још разјапљена.
Ролербол је био онај филм, којег се сећам као "није доста лоше", само где нађоше Џемса Кана, тај никад не помера фацу. Понекад сам се питао да ли он има више од два ипо израза лица у асортиману. Био је један пре њега коме је то добро ишло, ал' то је био Бастер Китон.
P.S. America sux: сад си тек приметио?
Знати, уочити и пливати у томе су три темељно различите категорије. Највећи црњак је што је овај комесар (директор постављен од стране улагача пре три месеца) успео да одржи 20 људи месец дана дуже него што је требало, и то без плате, а сад се тек открило да ни уз ону последњу (јулску) није уплаћено здравствено. Чека ме 200 долара рачуна (рендген за зелени картон, 35; Ленина хитна помоћ кад се оклизнула у купатилу, 105, сат ипо у болници од чега два пута по три минута у присуству лекара, 60 - к томе је гуланфер стављао стетоскоп преко мајице, а ударено место није ни погледао, само испипао), а ако хоћу да ми се то плати (и то делимично, вероватно ништа од првих 35, 10 од 60 и 55 од оних 105), требало би да уплатим сам неких 430... не знам ко је ту блесав.
Канађани канда имају мало поштеније законе и третирају те као грађанина. Ако ништа друго, за онај порез од 40% добијаш тотално здравствено и још којешта. И мислим да су метрички, и да су се помирили са чињеницом да дан има 24 сата.
Скупио сам фотке од 31-VIII-2001. и окачио их на sGradlj.com (тада још на Геоцитизу, ваљда), уз страницу генерисану из Ејсидисија (Acdsee), тј из неког од додатака за њега, а ти додаци су чуда могли да раде. После сам те додатке загубио, штета, ал' сам зато Ејсидиси користио све до 2022, макар само зато да изротирам фотке из Гораниног телефона, то је често долазило у погрешној оријентацији.