31-VIII-2001.
Преноси Болди трачеве од куће - како се сад ради посао, како је Мика Фишер сад значајна политичка фигура у општини (јер му је ћале сувише матор за функцију, а као суоснивач месног ДСа има заслуге), како то користи да споји своју интернет фирмицу са општинским ЕРЦом, како мажњава лову на све стране. Само за вечеру у каштелу са својим новинарима (јер је сад и директор месног листа) је спичкао 20000 динара (јавних пара), како је привреда углавном сива, испод тезге и ван пореза. И како је Радоја сад политичар са пуним радним временом, у некој странци која је у ДОСу, који је „као бомбардовани зоолошки врт, кавези разваљени а зверке не само да су на слободи, него и на власти“. Као такав, сад је директор у дирекцији за изградњу, то оно где се траже грађевинске дозволе.
Имејл од Гите, сликала се негде на југу Француске, где је била цео месец. Младолика, утегнута, врло секси, годи јој развод. Каже одсела код неког пријатеља. Па, срећно...
Данас је Зиро и званично пукао. Није да нисмо знали унапред - све своје приватне фајлове, разне архиве из претходних фирми и којешта сам још јуче емајлирао себи на Јаху.
Ово је увелико био центар за обуку. Био сам старији након само пола године, а моја дефиниција старијег је „више од пола њих су дошли после мене“. Од банде које се сећам од пре две године, ту је још трио рио (Форд, Грег, Пит), Тери, Лари, Фикс, Тед, Тед (да, двојица са истим именом, ал било је бар три Мајка* и ко зна колико је Ција још убацила, чак и пожарни зидови имају уши) и онај Марвинскис. Е, да, и Д.Ф., финансијски.
Остале или нисам сликао или су дошли касније. Наравно, више сам сликао боље рибе - ону Јеврејку што је широко напредна, па мршаву Д. К. чији муж је таксиста (толико знам) и риђу администраторку базе, била је ту последњих пола године и урадила целу базу од нуле, зајеби Борг погон, програмерка моје феле, баш смо се добро сложили. Да је бар била ту од почетка, нек је ту и са мужем, њега нисам ни запамтио, можда га има на фоткама а да не знам да је он.
Сем и Енди су можда још били ту, немам појма. Редовно су излазили с нама југосима на пуш паузе, мада непушачи, из образовних разлога, мажњавали форе.
Последњи директор, неки Јевреј, ту је био од... шгјз, од нове године? је одржао говор о томе како су текли преговори и како су запели да задрже бар део улагача, али од свега тога на крају ништа, имовину сад преузиме банка Ваховија.
Би изречено и ово:
- ...и нећете бити плаћени за август.
- а то ти је и био план од почетка, а?
- нисам мислио да ни ја не добијем!
Ма ни за јули нисмо имали здравствено, и од јулске плате је фалила четвртина.
Банка није послала никог да преузме, па су наредних дана распродавали рачунаре и којешта за сићу. Фордови синови су узели по рачунар за 100$ комад. Да сам бар макао столицу, ал' био сам више заузет фоткањем те атмосфере. Не знам шта је било са озбиљнијим машинама, у Тедовом ћумезу је било четири или шест наслаганих озбиљнијих сервера.
Натпис „немојте седети на полици“ је окачен можда месец по селидби, јер су те преграде килаве, то је картонска испуна за спуштене плафоне у танком оквиру од лимених профила. А плафон је био спуштен, туда су ишли тунели од климе и туда је Тед развлачио мрежу за цео спрат. Данас се на полици седело - онај проџекат менаџер за танког Хосија (није Марвинскис, он је био продак** менаџер) и Фордов млађи син.
Сви су дошли са картонским кутијама да попакују личне ствари. Нисам имао много, ваљда само Јенсенове слушке, које нису коштале новаца него времена док сам их нашао. Јер сам хтео нешто са дужим гајтаном, а већином су од четири стопе, ове имају бар седам. Проблем је што за 90% слушки уопште не пише дужина кабла на паковању, а погледао сам бар четрдесет док нисам ове нашао. Ових година су са кутија почели да нестају технички подаци, јер су у маркетингу закључили да су купци сувише глупави да то читају, а и ризикује се, шта ако на кутији пише једно а унутра је друго.
Све скупа, атмосфера суздржане радости и мало бриге. Септембра је у Вирџинији још увек скроз лето, већина ће да отпаузира и да мало лади јаја (енг. лади табане). Нико није нарочито забринут, мехур дот кома је већ пукао и издувао се и већ је кренуо неки следећи циклус. Кад сам код тога, наш комшија испод, онај Вијетнамац што је изгубио новог голфа у ланчаном судару од 17 кола зимус на аутопуту, је нестао. Радио је у (што велиш, чоче?) ВељуАмерици, претходнику Амазона, док нису пукли. Сад је у том стану неки млађи брачни пар. Чисти домороци, види се по томе што у чарапама излазе испред куће.
У овој соби, последњој десно, је овај постер Боба Марлија, сачињен од пар хиљада ситних фотки, где свака изиграва отприлике четири пиксела. Тај штос је био популаран ових година.
----
* мајк је такође и надимак микрофона
** Форд никад није рекао т на крају, као што му други месец у години никад није имао два р, то је фебјуери и готово.
Спомиње се: 03-IX-2001., Алан Робин (Форд), Болдижар Барваи (Болди), Грег Рубентал, ерц, Зиро Дистанс (Зиро), југо, каштел, Лари Артојс, Маргита Гунароши (Гита), Пит Ситроун, Радован Фишер (Мика Фишер), Радоје Малетин (Радоја), Тед Гулдинг, Тери Робишо, Феликс Гонкјур (Фикс), Хоси, центар за обуку, на енглеском