Како смо се већ договорили преко писама, сели смо у воз за Загреб, да проведемо викенд код Лајне и кога још упознамо. Моји су знали за ово, пошто су већ знали њену кеву из Борика; њени нису, нису никад ни сазнали. Рекли смо да остајемо у Новом Саду за викенд, јер следи празнична недеља, краћа, па да се не враћамо за три дана. Свети двајздевети је био петак, што ће рећи разлаз у четвртак око подне. Пошто 30. пада у суботу, вероватно се не ради ни у понедељак. Тако смо уштедели за путовање уштедевши за путовање.
Воз је кренуо отприлике на време. Били смо сами у купеу, осим првих пар сати, кад је с нама била нека девојка, отприлике наше годиште, типична новисадистичка бољестојећа плавуша, ништа посебно, само дотерана и пристојна. Једино се сећам да је рекла "да ја забуним завесу, а?", што је уобичајено убацивање вицева у језик. Овај потиче од глумца са тремом, који рече "забуните завесу, спустио сам се".
Путовање је иначе било прилично досадно. Није се баш превише сретала са хрватским досад, па није тачно знала шта је "заход" (што је писало на станичним вецеима), реко "ма исто што и завод"... док није наишла нека станица где се боље видело.