22-XI-1974.
На Главни колодвор смо стигли на време, и некако се држећи упутстава (која су ваљда укључивала трамвај) стигли до њене гимназије, где смо некако успели да је упецамо током првог одмора, дакле узмеђу 8:45 и 8:50. Тражила је од разреднице да је пусти до краја дана, има госте из Војводине. Ова, средовечна другарица строжег изгледа, само рече "свашта ћеш ти измислити", иако је та измишљотина стајала пред њом.
Тада сам носио онај исти као жељезничарски шињел од прошле године, и можда је већ био продужен са оних пола метра бајаги крзна, подељену браду а ла Тургењев, и коса ми је ваљда била никад дужа. Она је можда већ сашила онај свој капут са шареним паспулом на шавовима... или је то било наредне зиме, нећу знати док не нађем фотке.
Време типично новембарско - није баш киша али је све влажно, облачно, сумаглица, без ветра. Отишли смо до прве посластичарнице на кестен пире, што је некако легло уз годину и место. Посетили смо Милку на послу, да нам да кључеве од куће (па их ипак нисмо понели), и ухватили бус за Сесвете. Без кључева, Лајна се некако промигољила кроз купатилски прозор и отворила да уђемо. Отац је био закључао кућу, видела је да је долазио, развод је био у току па кад наиђе. Дан смо провели мање више у кући.
(четврта кригла је моја, при овом светлу радије шкљоцам са обе руке да не буде стресан снимак)
Кад је Милка дошла, направили смо журку са прањем косе. Она нас је сфоткала, мојом новом техником блица у страну - купатило светло и невелико, испало одлично. Блиц и практика су били још ганц нови, добио сам их после матуре.
Њих две су се мењале одеће за то вече. Моја зимска капа се намењала глава, скоро на свакој слици је носи неко други.
Увече смо ухватили бус за град, до неког клуба са музиком, велика гужва, добра музика и осветљење, имали су и пива, али њено друштво је имало флашу рума у жбуњу напољу. Своју жеђ сам објавио користећи реч "сунђер", што је неко приметио да није хрватско "спужва", но Лајна је то одмах изгладила са "еј, ово су моји гости". Од тзв. хрватског прољећа је прошло тек две године, и никад не знаш кад можеш да налетиш на усијану главу. Но, ово је омладина, није ми пало на ум да би вирус могао да закачи рок генерацију. Но, током целог боравка ово је било једино, а и то тек да мало дигнеш обрву.
Тек неку деценију касније сам сазнао да је Милка из Срема, дакле Српкиња, и да су ту и тамо имали проблема због погрешног порекла. Тада и не толико, али подоста деведесетих.
Вратили смо се колима, мислим да смо стопирали. Ваљда бус није ни дошао, касно је било, па нас је неко покупио.
Спомиње се: 13-I-2024., Меланија Мерћеп (Лајна), Милка Мерћеп, практика, на енглеском