Нашао Давида за доручком у хотелу. Ла Кинта има ваљда најтешње собе што сам видео од 1990. Отприлике смо договорили наступ према Јуниџуелу. Велики Штрумф није дошао, нешто је искрсло па је остао у Белгији, али смо попричали са његовим зетом, који је овде директор. Мада, јасно је да он ту само изиграва неки ауторитет и да га нико не јебе пет посто, само га пуштају да се прави. Договорили смо друго путовање за 11. фебруар, овог пута авионом, уз јебачку тарифу од 665$.
Бар сам видео у шта улазим. То је у шрех од угла дијамантског кварта Менхетна, на 5. авенији, ништа мање. И имају неки ужас од апликације, у Аксесу :челоклеп: која углавном ради осим што баш не прати њихов процес производње и никад нема тачан инвентар. За који их у ствари заболе, коју хиљаду каменова горе доле.
Већ сам научио о дијамантима више него што сам хтео. И све сумње су потврђене - дијаманти имају само психолошку вредност, то је превара века. Али опстаје на стотинак година упорне рекламе. Споменуо је неки чланак где се врло убедљиво и јасно доказује о каквој превари се ради. Нашао сам га касније и јесте, баш је тако. Али чланак је из осамдесетих а од онда се ништа променило није - шта може да уради шачица обавештених против рекламе у коју је уложена милијарда?
Успут га питам како то, у основној сам учио да је тај центар у Амстердаму, откуд то да је сад у Антверпену. Каже он, „ах, шашави Холанђани, покушали су да нас опорезују“.