28-I-2003.: из Атланте
Почела да ромиња. Зима у Атланти је пиш.
(Фотке за аутокрп сам снимио пре уласка у зграду. Први пут сам га урадио десетак дана касније, али сам га сад поново урадио, и оставио овако укриво јер да сам исправио изрез, искосио бих зграде. Ипак је софтвер из 2022. бољи од оног из 2010. и од оног из 2003.)
Појавио сам се на време. Зграда гледа на кружни пут, има огроман паркинг на крову доњег дела (а испод још гараже). Разговор прошао глатко. Већ сам био уверен да сам у горњих 200 фокс програмера на свету (ако узмемо да их се 10% јавља на форуме), па сам био прилично опуштен. Видим по питањима да знају много мање од мене.
Занимљив тренутак - питају ме које су три главне мане фокса. Из рукава: 1) што је Мајкрософтово нежељено дете, 2) што ради само под Пенџеријем, 3) што није Уникод. Оставило је утисак.
У неком тренутку ми се учини да покушавају да извуку решење за неки проблем који имају. Знам ту игру, било је већ случајева да као траже програмере, па своје проблеме дају као бајаги тест питања, и онда не приме никог јер су решења добили за џ. Рекао сам им шта бих урадио, али спомињући ствари за које мора да су чули али не могу баш да прате. „Потанко објашњење следи кад будем радио овде“ гласи тачан одговор.
А онда ме шеф провео кроз апликацију, и надугачко објаснио чим се то баве. Посао им је избегавање здравственог. Овако то иде: они оду код послодаваца и кажу „ви плаћате здравствене услуге својим радницима кроз нас; ми нисмо осигурање, него се погађамо са лекарима и нудимо им више муштерија ако уговоре са нама; они нама дају попуст јер ме морају да се гњаве са осигуравачима - а ми задржимо 20% од оног што вам уштедимо“.
И изгледа да им добро иде - изнајмљују цео спрат те зградурине, имају свој лифт. Екипа изгледа стандардна фоксовска дружина. Чуо сам причу како један њихов убацује таблете кафеина у декаф кафу, то му се зове „рекаф“.
Фирма је дибидус корпорација, има неке круте, наизглед еластичне шеме да мотивише људе да раде боље и зараде више, где је и љигави „групни бонус“, који вероватно служи да завади људе а исплаћује се ретко или никад.
Није била нека киша, ал' ме пратила док нисам сишао са аутопута. Још досадније него јуче. Последња етапа, такође, сликовитија него јуче, дрвеће обасјано фаровима. Стигао кући онако баш скоро нормалан, само сам се љуљао кад сам сео.
Видећемо.
Спомиње се: 20-VII-2023., Мајкрософт (Мали мекани), фокс, на енглеском