20-VII-2023.
Шеснаестог сам кренуо да пишем sGradlj.com у пајтону. Након што сам пола живота провео у фоксу, дође мало чудно, ал' не осећам да сам издао, нисам ја, него су оне три ствари (што сам набројао на оном разговору за посао 28-I-2003. у Атланти) - јер је Мајкрософтов, јер трчи само на Пенџеријима, и нема Уникод. Сад за ово друго сам га лепо годинама терао под вином и линуксом, тј терам га и сад док ово пишем (енглеску верзију), али већином за баратање текстом на два језика а сад ми вино не дозвољава да користим српски, и проблеми са фокусом су се погоршали. Кад уђем у текст однекуд, одједном је фокус у командном прозору, тек тако - ево сад сам отишао на винскиШтаб, и видим да од 8. јуна нико није одговорио на моје питање, што ће рећи да сам једини Земљанин који покушава да користи фокс под вином са незападним словима. Па, ћао.
[навраћао сам понекад да видим шта би с тим, и јануара 2024. коначно затекао питање још увек без иједног одговора, и тему закључану, дакле не ћао него збогом.]
И имејл ми сере. Исте поруке стижу по двадесет шездесет пута. Данас су то све поруке од 15. наовамо. Управо сам откачио „чувај поруке на серверу“ у Тандртици, мањ да то помогне (гле, јесте - мора да је увек било откачено, ал' је последња ажуришка то померила). Ово ми се никад није догађало, а имејл и сајт су ми на истом серверу већ двадесет година. А баш је наишла гомила порука, јер се расејани скупљају у недељу. (... 61 реч...) Смислили смо две исте ствари, шта да понесемо - ракију од трешње (не вишње, то је већ било) и једну боливијску папричицу, са све земљом и саксијом од пластичне боце*, да буде свеже и да украси софру. Неће се кувати гулаш, и Шкрба и Кунта су у гужвама, но ћемо свратити до Боба успут (а и њих двојица ће до неког свог Фићока) па ће се јести готов роштиљ.
Увече причали са Гораном и Стенлијем, чули детаље око оне вожње трајектом, кад му је пукла преливна посуда и расхладна течност кренула да цури из кола, а особље се здало сад партвишима и кантама, само да ни кап тога не стигне у залив, јер онда има да плаћају силне казне за загађивање. Па су тако оставили кола тамо, Сем (Самир, Босанац) дошао по њих, па после сутрадан одвезао Стенлија да замени посуду, те се тако Анита четири пута возила трајектом, сва срећна, баш воли.
Шеснаестог и деветнаестог смо свраћали у Петерхид. Нисмо радили нешто много, ја сам мало косио (не шворценигером него стигмом (косилица је она шведска Стига), она брала купине. Заједно смо накупили не баш пуну канту последњих кајсија, било таман за пекмез. Стигле и прве смокве (тамо само три комада, код куће више од киле), па је направила чатни од купина, смокава, парадајза, лука и којечега. Наравно, и четири мале боливијске и једну феферону (а онда у енглеском издању објашњавам да је феферона исто што и пеперони, што је множина од пепероне а није пица са пеперонијем јер је то пица са пеперони саламом која исто није пеперони него са... и то одмах додао у тему „доста је једно“ за сајт, у пајтону, јер су сад табеле у постгресу меродавне, а појавиће се на сајту кад довршим и групну маску и генераторе текста).
Испало одлично, данас је набрала још смокава, правиће и другу туру. Од прве две тегле је мало претекло, па сам намазао на сендвич. Ммммм.
Џенифер. Ево сад већ другу недељу на башти. Успела да уђе кроз прозорче на гонку и нађе залиху гранула на кухињском столу, разбацала около док је отворила кесу. Онда смо кесу склонили и, наравно, до следећег доласка је појела све са пода. А овде неће да пипну шта им се залепи за шапе и излети из тацне.
А постала је право куче - чува кућу, чека нас на капији кад дођемо, умиљава се, свуд иде са нама, изврне се на леђа и чека да јој чешкаш ребра и стомак. Једино што меси шапама као маче.
Џимини мачићи нестали. Кад је пре пешес дана пљуштало, онако ћорави (сви су закачили исту заразу као што увек закаче) нису умели да нађу терасу и провели су ноћ напољу, мокри. Један је здокно истог дана, а онда је Џими кренула да их опет носи којекуд, чак уз ону кајсију изнад кокошарника. За два дана се и осталим трома замео траг.
Ех, измена плана, како смо и очекивали - Раја и Виолета лежу ујутро, често их и сам затекнем (а устајем, по обичају, било кад између 6 и 12), а и ове две лежу све касније и сад већ не устају пре 9 (Санда) или 11 (Линда). Тако да ћемо ићи нас двоје сами, а роштиљ ћемо узети у повратку. Бар нећу терати комби, а у Јоди ради клима. Било ми се учинило да не ради, нешто дуго дува а никако да расхлади, но сам се сетио да погледам у дугмиће, и видим да није на аутоматици. Аха, ајде да пребацим, и оно одмах крене да хлади како ваља.
Радосав дошао да купи њен стари бицикл. Ишао је лепо до пролетос, а онда му се заглавио неки лежај назад. Пошто је добро одслужио својих тринаест година и прешао много друма за то време, она реши да купи нов. За овај смо се цењкали од 5000 на 2000, и сад је платио 1500 на лицу места, остало ће преко ограде кад буде имао. Ако буде. Добар је он комшија, и пита да ли нам смета музика, је ли гласна или погрешна, увек је рад да попричамо онако комшијски, нисмо још имали штете од њега - али кад је оно његов пас појео две наше кокошке, није му пало на ум да макар понуди неку одштету. Ал' ако то да више немам послова са њим кошта само 500 динара, јефтино је.
Те смо добри ал' не превише блиски. Након што је месецима најављивао да ће за две недеље да му дођу синови а жена не („каже не идем ја више никад у Србију, е па онда ми не требаш, најурио сам је“) , од пре неки дан су сви ту, и жена и синови. Долазе из суседне улице, кроз Јулишкину авлију, и његов стриц са сином и децом, бар док му ради тај базен у авлији.
Деветнаестог нас је заобишла непогода. Двајспрвог сам изашао на терасу (покривену и заклоњену) да издимим једну, док још није почело. На пола цигаре сам се повукао још два метра у дубину терасе, јер је ветар наносио кишу унутра, баш не морам да прекоредно перем ноге. Гледам нашу брезу, и Јулишкину, то све 12-15м високо, њишу се али држе. Десет минута касније, ништа.
Двајздругог Санда нашла уложак из Јодине климе, пита шта је то и је ли у реду што је она то користила као микрофон. Ма, то треба да се накапље нешто да мириши, па се то тури у њега а клима дува преко њега и кола ће да миришу. Овог пута се није бунила што причам на српском, видим да све разуме :). А и Нина је рекла да је уље од лаванде при руци, прекинула игру и накапала ми мало у то. Турио сам га где дође, па ћемо сутра да видимо.
Нинин сајт за доморотке (тј кућнопородиље) лепо напредује. Неко јој је чак платио 50$ за кафу, тј пише тамо „плати ми кафу“, јер зна се на које гориво раде програмери.
----
* пре три дана седимо напољу и пушимо и само гледам у те посуде и почнем да певушим
јагоде и паприке у боци / провидној / глеедам / испод кајсије
на мелодију од „јагоде и малине“
Спомиње се: 28-I-2003., из Атланте, sGradlj.com, Анита Џенифер Бергер (Анита), Верзија 1.3, Виолета, гонк, Горана Средљевић (Го), Градивој Шкрбић (Шкрба), Драгојло Кунтић (Кунта), Јода, Јулишка, Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Мајкрософт (Мали мекани), Невена Средљевић (Нина), Петерхид, Радосав Пајков, расејани, Рју (Раја), Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), Стенли Бергер, фокс, шворценигер, на енглеском