11-I-2012.
Претходно вече решим да оперем сакса, јер је све још од јесенашњег рада по башти, има и влати и прашине и којечега. Отерам код Манета, коштало неких 400 динара са све усисавањем изнутра. Прича ми момак који је радио спољни део, како је ожењен у Русији, па му истекла виза, па сад проводи три месеца овде док не стекне следећу. И како је руски закон незајебив у заштити жена, мушки не смеју да писну.
Након што сам погледао последње две епизоде В5 (не „Уснули у светлости“, то је поговор), таман кад сам кренуо да спавам, скајпне ми Јан да „има неки проблем кад се уноси упитник... понекад каже „User defined topictype= 1, mds_title_id=0“ уместо да понуди опције“... и онда још две-три ситнице које треба исправити. Остао сам будан до 2:53, ал' онда сам већ био превијен, скроз свестан-усредсређен-тастатурни-каубој, да нисам могао да заспим до ваљда 3:50. А у 8:50 сам, пак, већ пио кафу.
Онда је било још ситница, сређивао их од 9:15 до 10:16 (заказано без собе се не појављује; старо заказано хоће па смо му дали да показује од пре 7 дана до вечности; онда је финансијска картица била празна али у ствари није, он је уносио тестове у једну базу а гледали смо резултате у другој).
Онда смо кренули у пазар. Прво да купимо новаца, али серекеш у крају је опет празан (друга два, у банци и на пијаци, нису никад). Онда смо купили још јастука и ћебади (пошто смо део нашег распоредили у Петерхид и код Лене у гајбу), и да напунимо фрижидер. Код месара спазим стару муштерију из ДБА а после и Аваија, срећом није ме познала - та је увек играла на шарм да јој учиниш још нешто, немој баш сад да се опет упознајемо.
До аеродрома глатко, стигли за 90 минута или тако нешто. Нисмо дуго ни чекали, можда пола сата после слетања, појавили су се одмах после Кронос Квартета (ваљда свирају негде - много црних кола чекало напољу, било и државних са ознакама).
Раја изгледа исто као на скајпу, само боље. Ни нови Нинин лептоп, што је набавила прекјуче, мада даје пристојну слику док причамо, не дочарава ваљано. Много је слађи уживо. Само малко ми је чупкао браду.
Кроз Београд смо се пробијали нешто дуже, нарочито од Мостара па уз Кнеза Милоша, било је петнаест тролејбуса уз ивичњак, у сред шпица. Кад смо прошли Скупштину, кренула нас карта. Ендер је хркао бар последњу трећину пута, од последњег семафора.
Раја је помагао баби* да пере судове, бућкао прљаву воду колико је могао :).
Планирали да останемо будни бар до 21:00, ал' јок. Онесвестио сам се око 19:00 али устао за сат. Они су наставили - довде им је требало 20 сати, од чега 5 сати глуварења на Џејефкеју, мора да су цркли. Бар су приметили да нам је улица асфалтирана и да имамо нов лавабо. А мени је стигао Горанин стари еос40 :). Сад можемо да фоткамо за озбиљно, а Лени остаје Фујица.
А сад да РТФМ.
Шеснаестог нам стигла дрва за зиму, други део. Испрва нисмо знали колико да узмемо, а не бисмо ни имали толико места. Ендер је помагао да носимо трупце са улице у гаражу. Током дана сам отишао с њим у неки играчки дућан код касарне на Малој Америци, да купимо неке каблове, да може да закачи ПС2 (или шта су већ оставили прошли пут). Продавац га је похвалио да добро говори енглески.
У повратку смо снимили пристојан радио за кола, око 4000 дин, не само да има утичницу (па могу да пуштам са Сансе или нокле), него прима и флешку и СД картицу. Само сам извадио телефон и снимио прикључак - стандардни европски. Испада да, наравно, саксо има такав. Неки дан касније сам отишао и купио тај радио, а инсталација лаганица, само уштекаш.
Играоница је спремна: моји стари Генијусови звучници, неки старији монитор, нови каблови и нови разводник, све сређено и угурано у стари регал, играњац може да почне.
А ово је чиста зајебанција. Миље, у техници белог веза, преко екрана на независном. Фора је што су стари телевизори били дрвене кутије, бајаги комади намештаја, као радио апарати пре тога. И упалило је, сматрани су за намештај, а у овим крајевима се свако лакирано дрво прекрива миљеом. Е сад ако ћошак виси преко екрана, шта да му радиш. Домаћица би некад попуштала, али само док то ради, а некад и не би. Било који покушај да се тај ћошак склони је био оштро дочекиван. Држао се ниво.
Следећи корак у зезању је био снимак тог ћошка на самом иконостасу. Ова фотка је корак даље.
У позадини, Лена држи гугољ у крилу. Лево, иза миљеа, Змајчек пуни њен ајфон.
----
* кад је проговорио, успоставио се овакав ред: нас двоје смо деда и баба, а Фрејс и Реин су гренма и гремпа; са родитељима је ишло обратно: Ендер је тата, Нина је мам (mom).
Спомиње се: Аваи, Горана Средљевић (Го), гугољ, ДБА, Ендер Аквила, еос40, Змајчек, Јан Бренкелен, Јелена Средљевић (Лена), Невена Средљевић (Нина), независни, нокла, Петерхид, регал, Реиналдо Аквила (Реин), Рју (Раја), Росанда Аквила (Фрејс), саксо, серекеш, Фујица (Фујица), на енглеском