30-I-2012.
Звао дућан за делове, кажу имају оџак. Отишао до сервиса, срео Мишу Радовића - он је сад заменик директора гимназије, позвао ме да свратим било кад „средом поподне, немам часова а ни шта да радим, дођи да попијемо, свима кажем да дођу у среду поподне“.
У сервису су имали гужву, па сам заказао за 14:30 и отишао кући да ручам. Ендер је постао познавалац таштине кујне, воли ћуфте из правих разлога („крцкаве кад су свеже, а другачије лепе кад се охладе“).
Недељни разговор са Јаном. Веб апликација скоро готова, још да пицнем пар ствари и најзад напишем то слање порука па може да се лансира.
Отишао у 14:30 и отпали ми папци, јер што да седим у топлој чекаоници кад ми кола ради мој бивши ђак. Разменили брдо прича о старим данима, о духу од шкодилака („ма олупина, нисам ни познао марку, леву страну однео камион, нико није страдао, срећом, само је нека баба била три месеца у коми, а лик је толико веровао у Шкоде да је нашао све - кров, врата, хаубе, шта је већ фалило, данима сам то састављао, и онда хоће тим да иде у Пољску... а јеси пробао мотор? не... није му ни пало на ум да би мотору могло нешто да фали, лежи нетакнут годинама... и јеботе само га кресне и оно ради... и отишао је до Пољске и терао то још десет година“). Стари оџак ми је изрешетан... Рекао сам му да тури и оне свећице што је Ендер купио пролетос, и да извади радио (све урадио, ал' каже да су старе свећице боље, да их причувам, могу затребати).
Сервис је леп, глатко избетониран, без мрља од уља или трагова прекопавања, рибе за шалтером су згодне ал' нису спонзоруше, мада ме ова моја није шмирлала пет посто, све док овај није дошао и рекао „ово је био мој професор“, е онда смо већ имали о чему да причамо. Ал' све је то тако амерички сиво, алуминијум и стакло. Ни једна површина у целој згради није имала боје на себи.
Свратио успут да узмем тај радио, и него шта него утичница тачно пасује, стандардна европска. Кад се сетим како сам пре девет година удевао онај радио од 26$ у стару королу... трајало ми цео сат да повежем адаптер који би пасовао за тај модел. Ово сам само уштекао и одмах ради. Добро, за антену би ми требао адаптер, ал' боли ме. Главни разлог за куповину није радио, то сам већ имао, него да имам нешто да ми пушта музику чим притиснем дугме. И звучи боље од оног старог - наравно, јер нови оџак не галами, па сад саксо звучи као двапут скупљи ауто.
Увече, дигитално изненађење: sGradlj.com пребацио 2000 посета месечно (а јесам жељан пажње, а?), а на Панорамију 500.000 погледа. За ово прво ми је требало 12 година, за друго 5.
Спомиње се: sGradlj.com, гимназија, Ендер Аквила, Јан Бренкелен, Мишо Радовић, саксо, ћуфте, шкодилак, на енглеском