07-VII-2003.
Добра три сата сам пеглао уши низом бројева на 800, само да ми проради телефон (за који красни може да се наручи онлајн кад опет ништа без телефонирања) и то са рецепције, па још три пута за исти сат док ми укључе ДСЛ. А нису ми ни рекли који ми је број - и, драгичка, није онај што су ми дали онлајн. Морао сам да зовем Горану на мобилни да ми каже са ког броја сам звао.
У Ориону ми дали да урадим „server banking“. Знам да систем ради на већим просторима, где мрежа може да пукне било кад, па се унесени подаци прво чувају у локалу, а онда се шаљу на сервер кад проради веза. Тако сам прво помислио да ово има везе са некаквом банком сервера и да се онда прожму подаци међу њима.
Ал јок, испало је да у овом контексту сервер није рачунар него келнер. А банкарење је... па праћење лове коју келнер има у новчанику. Пошто више келнера користе исту машину за шанком, где уписују продају и готовину, ово се сабира на крају смене. Испало је згодан мали послић. Сазнао сам свашта о томе како ради келнерај, како се дели бакшиш (да ли кујна добија проценат, например, зависи од договора).
Покушали смо да убацимо Лену на тестирање за магнетну средњу школу, али је испало да се то ради априла. Јебига. Уписала се у плажну средњу*, која је на буквално три ћошка од океана, под диктатуром актива физичког. Свуда по ходницима фотке школских тимова и разни пехари што су освојили, и апсолутно ништа више. Нигде ниједног научника или уметника.
У међувремену је почела да црта манге, што сам понекад скенирао и слао мојима. Не држи се строго тог стила, њене девојке имају шиљате уши, издужене ноге и све скупа пристојан дизајн.
----
* на табли заиста пише „Virginia Beach middle school“ али је прва реч много ситнијим словима у првом реду, остале три крупним... и остане у глави „средња плажна“.
Спомиње се: 16-IV-2003., Горана Средљевић (Го), Јелена Средљевић (Лена), Орионвер (Орион), на енглеском