Касно синоћ, дописујем се са пЛазићем о животу, свемиру и како опет до посла.
он: Сад сам бас добио емаил од Шкрбе где казе да је рецесија и тебе погодила, на залост :(
Ми смо добро, у смислу да ја имам посао до Нове године у најмању руку до када се надамо да цемо добити зелену карту (ако не буде даљих одуговлацења).
Надам се да и у медјувремену насао посао. Овде је (у Калифорнији уопсте) бас гадно за посао сада.
Ако иста моземо да помогнемо молим те само реци. Није да је несто то пуно у овом тренутку, али се надам да це бити боље.
ја: Ма, није рецесија него будале управљале фирмом. Овакву серију брљотки не видех скоро, ко да сам радио у политичкој инвестицији, или како се то већ звало во он времја.
он: То ми звучи познато. Америка баш није оно што смо мислили (или бар ја) јел да? Мислим, толико будалаштина нисам видео ни код нас. Једино што су паре значајно веће.
ја: То је оно што ме чуди, ево већ две године и један дан :). Једино објашњење је да им је то традиција - ипак су ово, већином, потомци европских пустолова, разбојника, мисионара, сецикеса и осталог шљама, и ако нешто имају у виду народне радиности, то је како живети на туђ рачун. Оно, и знали смо да Амери живе на грбачи остатка планете, те смо и дошли да отмемо назад свој део, али да тако... ма, да ништа не производе, да је важније написати папир на тему како би нешто требало да изгледа кад буде готово, него како да се то направи (а камо ли да се заиста и направи)... то ми је било јако тешко да поверујем, ал' тако је. Канда и овде, као и код нас, 10% људи ради, а осталих 90% мрсе муда и владају.
ја: Имам већ нешто у виду, чекам и да ми се неки људи јаве, такође наилази тезгица на фронцлама фирме (има пар корисника којима тај софтвер треба ко леба, а ја сам прекинут на пола нове верзије - стара, наравно, не ради за ову годину јер се формат података променио).
Прекјуче сам чак чекао позив из ЛА, један је био заинтересован да дођем тамо да му радим, ал' није звао.
Све у свему, хвала на пажњи, сналазим се. Управо сам добио фокс 7 (уместо последње плате, један од скупљих примерака) и измишљам бесне глисте у њему. У крајњем случају, увек остаје варијанта да продам кола и купим авионске карте. Бар сам их отплатио*.
За зелени картон, нешто нисам баш сигуран да може тако брзо... и мој адвокат је нешто причао да би досад требало да је добијем, а оно већ месецима никако да добије решен мој И-140. Мислим да сад нешто намерно одуговлаче, чекају да виде како Буш дише.
он: Нама је лабор прошао за месец дана. Три месеца им је требало за И-140. Онда сам ја изгубио месец дана (драгоцених) док смо урадили лекарски, слике и остало.
И-485 (задња фаза) смо предали 20. јуна и онда смо чекали на потврду до 28. августа! :(
У најгорем случају имамо зелену карту 28. фебруара, у регуларном (само доказуј ти то) 20. децембра.
Требало би да за месец дана добијемо привремену радну дозволу.
ја: Мени би радна дозвола требало да преживи, ако мој адвокат успе да докаже да и даље радим онај и онакав посао за који сам и довучен.
он: Јесте, ишло је све доста брзо. Нама су папире за лабор предали почетком новембра. Али ово је нормална брзина ако те фирма не кочи. У сваком случају треба до тада издржати.
ја: Да то могу да докажем, богами бих обелоданио неке ствари, из чисте пизме, да им мало загорчам живот. Део папирологије, од фирмине стране, је ишао преко финансијског директора. Кад год сам хтео да се нешто забашури, дошао бих до неког од босова и питао ко би то и то требало да уреди, јел' финансијски или неко други. Немајући појма шта их питам, само би рекли "да, он", ја бих отишао и предао му ствар, и мирно спавао знајући да је проблем трајно сарањен :). Тог би требало по смрт послати.
он: Знаци ви уопсте нисте ни добили WAC number и alien number?
Не знам како стоје ствари код вас, али да си успео да добијес привремену радну дозволу (И-485 ако се добро сецам) био би на коњу.
ја: За то још има неке шансе, ако стигне док фирма још формално постоји. Причао сам данас са адвокатом, и каже да би то могао да спасе ако будем радио у струци (а где бих иначе), на отприлике истом радном месту.
он: Да ли ти је фирма тотално банкротирала или јос постоји у неком виду? Ако постоји, мозда мозес да се нагодис са њима (ако мозес финансијски да издрзис) да ти не повлаце процес.
ја: Постоји све у 0x00000010, осим што нема пара. Није проглашен банкрот него је банка све апила а чек за плату није стигао, те је друштву речено да џаба чекају. Сад се нешто мути да се ипак састави фирмица да се обнови неки део посла - а ту им требам и то јако.
он: Знам да је зајебано :( Ја сам овде од марта просле године и стварно сам просао узасно напорних 16 месеци. У зивоту нисам висе радио, ако не рацунам период када сам писао књиге. Ма и ако их рацунам.
ја: Ја сам најебао са неке друге стране, тј нисам се претрзао од посла за ове две године, да ли сам одрадио у вр главе пет дана прековремено, а и од тога три дана сад пред крај, све у покушају да зарадим звање софтверског хероја који је спасао фирму. Но, није упалило јер није то одлучивало ствар. Код мене је зајеб што су одуговлачили поступак (по мом рачуну касним добрих 6 до 10 месеци за твојим поступком) и што су цицијашили са мојом платом. Башка што су ме строго поплашили да жена и деца не смеју нигде да раде да не бисмо били протерани (H4 hell).
он: Ја сам имао тај стицај околности да сам досао у насу фирму, где су власници људи из еx-YU и где је у принципу договор био да радим за папире.
Јер стартна плата је за појмове Силиконске Долине недовољна за зивот, $48К. Требало ми је годину дана да додјем до $75К сто се и овде пре само неколико месеци и даље није сматрало за неку плату (не само у ИТ струци).
ја: Килаво бре. Мени су обећали 55-65К, што је отприлике ОК овде, али сам прве године имао 52, а кад сам се дискретно побунио што само 3К горе, шеф је почео да ми тражи длаку у јајету. Е кад је престао, онда сам почео да изводим и видљива чуда - дотле сам све нешто радио изнутра, исправљао затечене шпагете и ватао се за главу кад сам гледао како је то све прљаво написано. Негде зимус сам попиздео и почео да тешем код гдегод сам стигао; до пролећа се ствар свела на три-четири козметичке исправке недељно и могло је да се дише. Проблем је што је остатак фирме био у шалабајзерским рукама.
он: Поредјења ради, сматра се да је $60К у Њуарку, ЊЏ, био еквивалент плати од $100К у Санта Клари.
ја: Да, то је отприлике однос. Ја сам зимус био одбио 70К у ДиСију, било ми мало и нисам био рад да баталим зелени за толико, али сам зато прихватио 65 у Солт Лејку - осим што је та фирма пукла док смо преговарали, па ништа од тога, срећом.
он: И после свега тога када конацно моземо несто да устедимо поред пристојног зивота фирма зариба као и вецина консултанстских фирми. И сада сам срецан сто ме дрзе, а не знам ни докле. Сада буквално седим у фирми и немам ста да радим.
Цекам да се потписе неки уговор који треба да одрадим и то је то.
А и послова слабо има, Калифорнија је бас гадно страдала. Јавља ми се донекле Истоцна обала, мада махом тразе папире и локалце.
Срецом јос имам посао и у заврсној сам фази за зелену карту. Пех, ста цес.
Ти си барем радио за америцку фирму. Како си са њима просао? Да ли су и код тебе склони да израбљују странце?
ја: Кад кажу "локалци" то значи "will not sponsor" а то опет значи "не можемо да чекамо док се то среди". Кад чују да си већ ту, оних тисућу долорес за папирологију им баш ништа не значи. Већ сам добијао одговоре и од таквих, штавише био на разговору.
Лакше ћеш од неког извући да се изјасни да је хомос или педофил, него што ће признати колика му је плата. Знам само да је ово мање од обећаног, а овај фијаско на крају да и не рачунам.
Иначе, у случајевима када неко предложи да плата не буде тајна, иде жвака "си нормалан, ако тај-и-тај чује колико те плаћам, мораћу да ти смањим". Никад им не падне на памет "мораћу да повећам и њему, па ће остали онда да се буне па никад краја". Зато и имају толику пролазност - и док је фирма солидно стајала, промет је био око 56% годишње, тј само 44% особља је било ту пре годину дана. Видео сам небројена леђа, многима нисам ни име стигао да запамтим, а на крају, од нас 21, само један од техничког особља је био ту дуже од мене, и још 5-6 из режије (три шефа, секретарица) и е да још један програмер, ал' тај је сувласник.
Био је још један странац до краја, неки тип из Аустралије, ал' он је брзо прешао на неко шефовско место и као водио пројекат. У недељи кад је коначно лансирано уживо, носио је мајицу "Deployment is futile" :). Толико је био у праву, да појма нема.
Кола сам отплатио - последња рата за недељу две - али сам узео половну Королу и да куцнем у дрво одлично сам пазарио. Од Кинеза од кога сам купио сам избоксовао цену, па је спустио са 4900 на 4400, а у наредних годину ипо ме коштало око 600 долара за нове гуме, стартер и алтернатор. Укапирао сам како овде рачунају камату, па сам навалио да плаћам двоструко брже него што су ми понудили, уштедео сам још 400 долара на томе.
Временом смо пронашли где шта пошто и где је јефтиније, тако да смо овај период танке лове дочекали поприлично спремни. Испочетка смо остављали око 600 месечно у бакалници, а ове године је то пало испод 300, сад вероватно и 200.
Још није било да нисмо умели да се снађемо :)
Пре подне сам седео за машином, вероватно срчкао посао, кад зове Го и каже да укључимо теве, закуцао се авион у небодер у Њуци. Ајде, укључимо и видимо како се закуцао онај други. А онда чујемо за оно у Дисију... у јеботе, она живи само неколико миља одатле, ближе појасном путу.
Први осећај нам је, с обзиром да смо били спрам предњег краја оних Ф-117 пре само пар година, да „о јеботе, ови први пут виде овако нешто у својим градовима, само да сад не ураде неку будалаштину“.
Скоро цео дан смо гледали теве. Девојке су биле у школи. Поподне сам извукао фотке из Агфе - углавном о викенду у Александрији, и оно што сам снимио са Ферисовог точка.
Запамтио сам да је Буш одмах окривио Ирак - кад је пре сазнао? - а имам и доказ за то, ево увече сам писао Шкрби:
он: Знате шта, цело поподне сам провео за CNN-ом и чекао да се појави Willie Nelson са препЈевом "Волимо те, домовино наша". Јебало мајку, без успеха.
ја: Неко је гађао Кабул вечерас и то крстарећим. Наравно, неко од лешинара из ЦННа је био тамо, и највише је истицана чињеница да се јавља преко видео телефона, што је најновија технологија. Осим што није имао појма ко гађа.
Чујем да се прибојавају да Дабљу не направи неку глупост. Све ми се чини да је већ касно - овде се већ оштре да почну да припремају јавно мњење за кажњавање неваљалих држава - канда ће опет да опампрче по Авганистану, Ираку, а можда ће мало да опале и по Гадафију да се не осећа шугав. Рецесија, јеби га, чак им је и војна индустрија у опадању.
он: Плачу. Нека плачу. И треба да плачу. Речју: боли ме патка.
ја: Јуче и данас, игром случаја, сам измењао гомилу порука са пЛазићем. Каже, "како се сад зове пета авенија?" "Гарави сокак".
Го је опет морала да буде тамо где грува - пре две ипо године је била у Новом Саду кад је почело, а сад је у Дисију, једно 5км јужно од оног... "шта је то, има пет углова и четири странице". Иначе, аеродром је само два-три километра долмом низ Потомка одатле, и мада авиони углавном лете са друге стране, није необично да пролете и са ове. Могао је да приђе колико хоће. У ствари је већ била дата узбуна и почели су да евакуишу зграду, ал' нису били довољно брзи.
он: Једино ми је што сам узајмио доларе, а не марке, а сад ће однос ићи лоше на долар.
ја: Толико кошта моје задовољство да цео дан гледам ТВ без реклама :) Једини који тера своје је Дизнијев канал. То треба утаманити.
----
И на крају и расправа са неким на УАу:
Апсолутно не умем да замислим одговарајућу казну за животиње које су извеле тако бизаран чин. Делом не могу да смислим ништа осим апсолутног поравнавања било које земље која удоми те терористе, ал' онда смрт делује као милост за такве.
Извини што те прекидам, ал' како си онда бољи од њих? Мене је срамота што је моја земља изродила крдо комунистичких генерала и политичара који су поравнали само неке градове - и њих треба казнити, по мени. Али, ако се оканемо двоструких аршина, каква је разлика између тога, овог данас, и поравнавања државе? У величини мочуге?
Захвалан сам што сам ноћна особа (као и кева), неспособан да се осовестим пре десет пре подне. Иначе бих данас био у СТЦу данас у 9 да платим рачун по кредитној картици.
Знам осећај. Једини пут кад сам био захвалан што је мој град привредно разбијен је кад сам схватио да у њему нема шта да се бомбардује.
Елем олади и не дај се мржњи. Знам да је тешко, и слободно се издувај овде. Ипак, сам појам „неваљалих земаља“ је зло по себи, једнако лош као и „рат за хуманитарне циљеве“. Ко да каже које су државе неваљале? А већ сам видео да се то промеће овде по тевеу. Масовни медији већ спремају нацију за то. Сети се тога кад ти комшију довезу у ковчегу.
Дуг би овај дан.
----
* тј нисам баш, остала једна рата, отишло до краја месеца