Осим тезге у радионици, на пијаци или у дућану, значи и послић са стране, најчешће испод жита.
У СФРЈ су се јако старали да се не би неко случајно превише обогатио окористивши се о околности на тржишту или пружајући услуге које званична привреда није умела, па је тако слободњацима постављано сто препрека, најчешће око тога да је било скоро немогуће да им се законски плати урађено.
Сналажљивост је често побеђивала, наравно, налазили су се начини, посредници, рупе у закону, па су тезгароши чак стекли и име.