02-XI-2008.
Стегао мраз током магле, па корола није хтела да откључа кад смо кретали. Срећом, она је успела да откључа десна врата, где брава већ месецима не ради. Фотке после ове су преекспониране, јер сам ту пребацио Фујицу у неки специјални режим за полумрак, па заборавио да вратим све док нисмо стигли у Андерсвил.
Ово је доручак, негде око Флојда. Цео крај тако вуче на Твин Пикс, ваљда као и сваки други брдски крај овде. Можда је ово она права стара Америка.
Ми смо узели кобаје и јаја, а Лена америчке палачинке са јаворовим сирупом. И проклето добра кафа (добро, де, ово преводим фебруара 2022. и управо опет, на пет година, гледам Твин Пикс), питу нисмо узели. И ово нису зидови обложени дрветом, ова дрвена колиба је ресторан. Све је од дрвета, осим можда келнерице.
Видели смо доста прегажених ракуна и пешес срна. Наша је умакла, нагазио сам кочницу на време, само се окренула и зашла у шуму.
Купили смо још бушел јабука, овог пута на источној страна Апалачија, тек неку миљу пре Андерса. Трипут, не, четири пута јефтиније него овде у дућану, и бар двапут боље - нема изубијаних ни гњилих. А парадајз има укус парадајза.
Свратили још једном до куће, возали се по крају, па опет до куће, покушавали да ошацујемо докле је тачно плац, фоткали још, па кући. Промашио сам обилазницу код Денвила, ал' ни кроз место није гужва а мостови лепо изгледају. Диван дан за вожњу, последњи трзај лета. Само 90 фотки (претходног дана 200).
Код куће нас дочекала порука од агентуље - да, ова прихвата. Причали са Гораном преко скајпа, све океј.
Спомиње се: Андерсвил, Горана Средљевић (Го), Јелена Средљевић (Лена), Фујица (Фујица), на енглеском