12-IV-2003.
Јутро још облачно али суво, а до подне се рашчистило. Поподне ни облачка. Кренули да тражимо стан, али нигде плана града. Нашли га једва на пумпи поред хотела. Ручали у кинеском ресторану, некој чатрљи у сред паркинга пред једним од тржних центара нанизаних дуж булевара (срушен је коју годину касније, а на његовом месту дигнут Соник за клопање из кола). Слатко-кисело испало баш занимљиво.
На неколико места нису имали никог на рецепцији у суботу, а онда смо наишли на радове на путу па се једва измигољили - а онда је и већини осталих истекло радно време, па смо отишли право до оног у 24. улици, што нам се свидело док смо тражили по мрежи. Немају ништа слободно, ал' смо нашли нешто преко пута, прави Борик само са двапут вишим боровима. Стан има повелику веранду, и има залива на све стране. Прц је у кабловској, нема бираш, 32$ месечно, 50 канала. Видели смо их све у хотелу, један само без реклама. Видели концерт Џоа Кокера, ваљда једини рок концерт што смо видели на тевеу у САД.
Селидба заказана за 20. јун.
Спомиње се: Борик, на енглеском