Ништа велико... Нина и Ендер дошли и по први пут довели његову ћерчицу, Ејмили. Симпатично дете. Важи, спремам се да будем деда, кад год нека од њих реши :).
Решили смо да прескочимо хотел кад у други петак будемо у Андерсу - до мрака ћемо већ имати кућу, могли бисмо у њој и да преспавамо. Имамо шатор, против инсеката. Узели и вреће за спавање, светиљку/радио са 15 ледовки на курблу (тј ручни пуњач), малу тестерицу лисичји реп и мачету, да почистимо тамо жбуње и напокон видимо и тај стражњи зид и можда нађемо стазу до потока.
Баш ми пријају пундравци... било је већ досадно. Ово већ обећава неколико занимљивих година, са доста посла, а резултати ће се указивати скоро одмах. Један од главних разлога што сам баталио просвету - резултате не видиш, осим нуле, њу видиш одмах. Програмирање је боље, углавном радиш оно што ће неколицина користити и ценити, а резултате прво видиш сам. Оспособљавање куће за живот је за било кога. Можеш одмах да пробаш и увериш се лично.
Дванаестог, стиже Лени нова нокла Е71. Њен први паметни телефон, има мрежу, има пристојну фоткалицу, навигацију, пушта музику, шаље имејлове, и има праву тастатуру да не мора свако це да куца као 222 итд итд.