23-IV-1968.
Дневник, трећи почетак у истој свесци, уз напомену да је одсад тајни. Тако је и остало. Кева је касније сконтала да пишем, али није имала примедби нити је покушавала да га чита (или ако јесте, добро је крила). Неколико изузетака од ове тајновитости сам учинио намерно и наситно.
У ово време сам постао редован посетилац на ћошету, отприлике на пола пута до школе, где се скупљало друштванце. Мој тада најбољи друг, Кале, је имао девојку (Весела) која је тамо живела, баш у оној кући где је некад био дућан. Њен брат је умро 24. априла. Играо се фудбал против Француске и победили смо са 5:1.
Једно време сам и ја као имао девојку, мада је то било више договор да се зове тако, него што смо се стварно забављали. Поклањали смо једно другом ситнице, једном чак седели на клупи (не оној у парку, него сељачкој клупи уз дрво) у мраку, али се нисмо ни пољубили. Видео сам је после само једном, доста година касније, није ми се свидела. Мада, они минићи из шездесет осме би јој и даље добро стајали.
Дописивао сам се са неком из СССРа, нашао адресу у Забавнику. После шест писама нам је обома досадило па смо баталили.
Приказивао се "Изгубљени у свемиру", па ми се свидео њихов комби и почео сам да цртам измишљене аутомобиле. Ваљда најстарији такав цртеж је овај.
Дана 25. сам се нешто разговарао са Лидијом о нама, пише нешто као "готово је", "хоће да буде сама неко време", али се сећам да сам то што пише само учитао између редова. У стварности, промрмљао сам пар реченица и она прошапутала још толико и нисмо се усуђивали да останемо дуже сами у учионици после часова јер бисмо постали сумњиви. За казну би сви кренули да нас зајебавају, ваљда из зависти, тим јаче. Слично смо попричали и 2. маја, да потврдимо да нема ништа. Тад сам нешто први пут поменуо хипике, у позитивном смислу, и ја бих.
Тог лета, мада то нисам нигде записао, сећам се да сам се доста возикао бициклом поподне, и да сам правио дуге паузе на месту одакле се види њена тераса на стражњој страни Леснине. Све у нади да ће се појавити, да је видим у неком другом издању мимо оног школског, али јок. Терасе су се слабо користиле.
Спомиње се: Весела Међеи, Давид Јамачек (Кале), Леснина, Лидија Спачек, на енглеском