Мешанац, словачко-мађарски. Има старију сестру, ваљда по кеви, има мађарско име. Вежбао рвање док му уши нису омекшаке ко салата, а глас кренуо да насумице скаче по октаву-две увис и враћа се, јер су му вратни мишићи прејаки и гласне жице раде у чудном простору. Прошло га је двадесетак година и тридесетак додатних килограма касније.
Отац му је био металски техничар опште праксе, имао радионицу у дворишту. Радио дуго у Немачкој, дошао би понекад са новим колима, играчкама, спортским бициклом и другим чудесима. Овај је покупио доста очевих вештина, па смо џеџали по радионици, правили челичне стреле или ужљебљивали сличуге.
Нешто смо се погубили од средње школе, иако смо кућа до куће. Био је (још је) годину старији од мене, похађао пољопривредну, па онда неку вишу. Срели смо се опет на Грошу, испало је да смо се оженили из исте улице. Тако смо се момчили на шећерани, ништа испод 5км или ниси ништа урадио. Кад ћеш размислити него кад је отпратиш па се враћаш пешке.
Он се после и развео, сад да ли је имао деце и са овом другом, бемлига. Отишао је у предузетнике, има неки погон где прави неке делове. Друга жена му је тамо била секретарица; нисам је баш видео ал моји су рекли да је слатка.