Попричао са друштвом из Феривера о томе како „се на српском tomato зове парадајз, јер јесте рајска воћка. Најближе укусу нирване што се може. А пиво још нисам ни пробао, ћале има још врста ракије које нисмо окусили. И ПРАВИ сир, не нуспроизводе које тамо продају под тим именом.* Сад још само да се повежем на мрежу... понуда изгледа добро, само још да видим где су ситна слова.“
Понуда је од Телекома, углавном како доћи до АДСЛ везе са ИПТВ преко телефонске жице (то ћале има, за чет смо уштекали Ленин гугољ), а с друге стране се сећам да је Стинге неки менаџер у СББу па ајд да пробам код њих. Имам и гомилу путничких чекова које треба да уновчим, јер шта све треба да купимо, оно готовине у доларима неће бити доста.
Па сам отишао у... ДБА. Сале је био тамо, штогод офуцан и блед, да ли је већ доручковао ракију или тек треба. Била и Милка, тренира себи замену јер је већ у пензији. Мало ми делује рано за пензију, моје је годиште отприлике, ал' нешто су је увек јебавала леђа. Можда је и до тежине.
Он ме упутио које банке да пробам, и дебело ме упозорио да ће поступак ићи тешко, нико више не троши путничке чекове.
Свратим у клуб код Мике Фишера, да се јавим и да видим како је скупљао вилицу са пода кад ме видео - засео са неким ортацима, или само књиговођом, нисам остао на пићу. СББ је, рече, пета врата иза ћошка. Ћурка тамо није умела да ми објасни је ли могућа кабловска веза без телевизије (која и није нешто, око 8€ месечно, ал' нећу да плаћам ничију телевизију, нарочито не америчке колонијалне канале, намножили се ко печурке), па сам отишао прво до банке. У центру, на тргу, између хотела и позоришта, где је некад исто била банка, Војвођанска. Поступак је стварно невероватан, ал' сам уновчио првих 900$, и обећао да ћу доћи за још, док не уновчим све. Онда сам отишао до Телекома на Житном (у бившој проданици обуће, после су се преселили у главну улицу) и наручио АДСЛ везу, не баш најбржу, кошта колико и прошлог месеца. Трипут спорија, или годину спорија, није битно. На тој ћу вези бити углавном сам, док смо тамо имали бар четири машине на истој сиси. Биће доста и оволико, кажу прорадиће за пар дана.
----
* ово са сиром је потрајало још неку годину. Сир се, истина, и даље правио од непастеризованог млека, али је постао сав мекан. Иако се и даље држи стандарда од 45% млечне масти у сувој материји, те материје сад у сиру има много мање. До 2022. су чак и ситне фирме, попут Куча, почеле да потурају чак и котурове у црвеном (не воску, фолији) а унутра пола сир пола нешто од соје и кокосовог уља. Имитације су се избориле за право да се зову сир. Чак се деси (код МС) да питаш „има фете“, кажу „има“, а онда испадне да постоји само тзв „биљни сир“ (!).