21-XI-2008.
Пазарили смо оно у Андерсу. Лепа вожња, мада је прву трећину пута падао снег. А онда ведро и ветровито. Одвезли смо се (само нас двоје, Лена је била у школи) до другог села, код агентуље, да средимо папире. Добили биљку у саксији, као и обично (тј већ је друга, мора да је обичај). Госпоје су биле баш кул, отежу савршено јужњачки, одлично. Онда смо појели по сендвич у оближњем Сабвеју. Занимљив крај, нешто као северна Шумадија, са мало више бора и храста а мање другог дрвећа.
Онда смо се одвезли до своје нове старе куће. Како смо били наишли касно поподне, изненадили смо били једну фрајлу што је била чучнула иза кујне (тј просторије где би требало да је кујна) да пишки. Баш је била поцрвенела и било јој непријатно, ал' видим да није баш трезна и да се премишља којим речима да саопшти другарима вест.
Спавали смо наредне две ноћи у Супер осмици у Мартинсвилу, што је чак ближе него што нам је плажа код куће. И упола јефтиније од Хилтона у Блексбургу, није ми јасно зашто. Има и теве са свим каналима, микроталасни, фрижидер, пеглу, даску, кувало за кафу, чак и сеф. А кревет је анатомски пет пута бољи од оне нашушкане грдосије тамо. Само две стварчице фале, сточић и фотеље уз њега, ал' нисмо се бунили.
Преко пута смо нашли Кимарт, припазарили шта ћемо појести, и нашли лепо паковање сангрије, онако као балон од ваљда галона, тако делује. Па смо прославили.
Пушио сам. Код куће, у хотелу. Не свих 20 као некад, али дванаестак бар. Није лоше, чак ми се и свиђа. Последњу сам запалио после ручка, шта смо већ имали. Ово пишем осам дана касније, и у међувремену нисам ни запалио ни помислио. Ал' опет ћу, кад одемо тамо. Добро је да знам да могу да пређем кад хоћу, да нисам баш овисник и да могу по ћеифу да мењам страну. Ендерови другари још не могу да поверују да сам извео ладну ћурку; а вруће-ладно-вруће би им ваљда било превише и да замисле.
А пропао пушења, ова фотка је од 01-XI-2008., али је стављам овде само због места - било је мало хладније па смо овог пута кафу попили у том стакленом додатку уз пумпу, ту је пушачка зона. Обично не улазимо у такве пушионице јер су по правилу премале и лоше се проветравају, то намерно раде да би кињили пушаче, ал' овог пута је било још увек довољно хладно а под стаклом се лепо угреје.
За суседним столом је један лик, мршав и постарији, једва успевао да се сети да има кафу, само је пушио једну за другом и зурио у Фајненшл тајмс. Ударила криза, ко зна шта му је све пропало и у каква је говна упао.
Спомиње се: 01-XI-2008., Андерсвил, Ендер Аквила, Јелена Средљевић (Лена), на енглеском