01-VIII-2013.
Мајстори раде већ други дан. Коначно радимо поткровље. До подне су зидови на северозападној (задњој) страни били у просеку до појаса, у средини до колена. Предња страна има да причека док попуне комад у прорезу за степениште, где ће бити кујница.
Неша је појео први зрео парадајз, што је убрао сам, код улаза. Баш укусно, судећи по изразу лица.
Ово није синтетичко ђубре какво продају по САД а сад и овде. Све што изнесу пре августа је углавном срање са поганим укусом, текстуром лудаје и лепом бојом споља. Ове године нисам појео ни три парадајза, а од тога сам два зажалио. Е сад долазимо на своје.
sGradlj.com је дошао до 100.000 посета.
Ручали смо сарме - отопила нешто лишћа из замрзивача. После ручка сам однео ћалету његов део. Он опет навалио да дођемо у суботу, даје некакав двогодишњи помен кеви. Пре свега, то је три дана пре времена; друго, то чак није ни обичај. Наравно, поп ће драге воље узети паре. Такав је ћале, измишља догађаје и дели задужења. Можда је сувише матор за било какву одвику, ал' с друге стране је ладно примио к знању кад сам се скоро издерао на њега што је планирао ивандањски венац за нашу кућу. „Тог дана се качи“ није никакав изговор, рекао сам, „то каче чланови, нисам члан и нећу никад бити и прескочи моју кућу с тим.“ Кад смо стигли пре три године, нашао сам лево од улаза вијак од 12мм. Са њега је висио осушен венац. Како само подразумевају да су власници целог света, попиздим сваки пут.
Спомиње се: sGradlj.com, Ненад Бергер (Неша), на енглеском