20-VIII-2013.

Данас су Васа и другар му дошли и штемовали зидове (машински) горе за кујну и купатило. Били смо довољно паметни да још приликом градње изведемо канализацију, воду и струју горе, за управо овај случај, да једног дана имамо потребе и пара да ово урадимо.

Пошто ми је био ђак, чим ме спазио почео да ми се обраћа са „професоре“, па и био ми је ђак у машинској, што су онда преузели и мајстор Миле и његов радник... и наставили тако. Добио сам етикету.

Каже да се баш сећа како је, ваљда 1983. прошао у јуну, на поправном. Мало је гласан, брбљив, ал уради посао, и каже даје доживотну гаранцију, док је он жив.

Нашао сам се с њим у 8:00 пред дућаном где сам пре три године купио проточно бојлерче, и још ме ни сад нису познали, а били су ми муштерија око 1991. или мало касније. Сетили су се поподне, кад смо дошли да купимо бојлер за горе. Овај је од 50л, довољно велик, можда и већи него што нам треба. Кад се сетим да смо у Вирџинији имали бојлер од 40 галона, што је овде за клупску свлачионицу.

Лена јавила (СМСом мами) да је „готово“, тј да се разишла са оним јебиветром ака зракопрцом ака луфтигузом Злијом. Без свађе, само није могла више да издржи.

---

Спомиње се: Васа Лакатош, Илија Ћирилов (Злија), Јелена Средљевић (Лена), мајстор Миле, МПСШЦ (машинска), поправни, на енглеском