Наш зидар. Прво нам је 2013. претворио таван у поткровље (читав спрат), па онда цело лето 2016. радио у Петерхиду да закрпи где је прокишњавало, па где је отпао малтер, па ослабели зид од шупе, па... па је на крају та поправка коштала колико цела кућа са плацем, али и то је мало колико смо за то добили.
Педантан је, што је добро код зидара. Не оставља кртог за собом, не направи неку већу штету, обраћа пажњу на ситнице и труди се да то све изгледа лепо. Зато смо га звали поново и 2018. да нам узида казан за ракију, јер је кућиште, од обичног лима, пропало и само смо чекали кад ће да попусти. То је урадио маестрално.
Са југа Србије је, па је дошао овамо кад доле није било посла. Тек пре неку годину је довукао и жену. Исто има унуке близнакиње, отприлике исто годиште као наше.
Није зидао за себе, живи у неком стану где је ваљда био настојник спортског центра, али је сазидао сину, овде у крају.