Преподне био до клуба, вратио све остало а узео блиц, а од Мораве магиш, пошто су најавили да ће пустити "Прво светло" па да снимим. Кад ја кући а оно неки стари мерцедес у гаражи. Стари, 180Д из можда чак педесетих, дизелаш, некад био црн сад нешто као, не пролази следећи технички (на две године). На решеци знак мира, са стране "bis daß der TÜV uns scheidet" (док нас технички не растави).
Стигли већ. Изљубили се ко браћа рођена, зезали се цело поподне, јели пили, отишли до Веце и Снеце, цео дан се нешто зезали са тракама (плочовођа болестан, не пуштају "Прво светло"). Предвече дошла и она и одмах села у крај, као осећа се сувишна. Отишли до дискаћа. Купили литру капљице, то сљуштили на обали, њој се не иде у диско, одосмо, ћао друштво видимо се после. Није било проблема сем што су ове две нешто гунђале. (... 66 речи...) У повратку сам оборио свој рекорд, стигао кући за 45 минута - нормално је 55.
2. јули, опет наснимавање, шетња по граду чак и до канала (где, којег, на исток?), до стадиона, ишли по кеву да је покупимо с посла. Поподне сам се ја нешто мувао по кући, а они отишли до града. И ни пет ни шест, кад су се вратили, "знаш кога смо видели?". Јеботе, кога су могли да виде, знају пет људи у граду, ал' не, није нико од њих. Видели су Блек Сабат. Познали је по мом опису од јутрос. Она је била међу шачицом баш живописних ликова, увек у огртачу или бунди, сва у црном, нашминкана сабласно. Наводно је била несрећно заљубљена у једног од редара из Дома омладине (коме је није ваљало спомињати, севнула би песница из места), студирала ваљда филозофију па оно учила учила па преучила. Била је и позамашна, или је бар тако изгледала у тим својим огртачима, и косе је имала доста, неке светло смеђе боје. Знао ју је цео град.
После још фарбали кола, на задња врата написао "задар или ништа" ћирилицом (!), гледао НМН (а, значи већ се оженио Софијом Летин па смо били комшије) и чудом се чудио. Онда били код Слађе и рокнули који вињак, дрмнуло нас па се зезали. Онда нас она наговори да идемо на чарду, где она иначе излази, па изманеврисала да не поведемо Снецу и Вецу а ни Дуцу, због чега смо после били грђени. Тамо смо хранили комарце, срели Бештару и још тројицу с мотоцикловима, па је Грекс возио Слађу на једном од њих а двојица у пратњи. Оставили Слађу на Леснини и седели на хауби та четири ћошка до мене, бубњали по њој. Дошли кући, ћале бесан - порука од оне две да су попизделе, нарочито на Слађу. Онда сам поштао филмове, па је Грекс заспао, а Рудолф и ја остали да бистримо социјализам. Извукао књигу из социологије и тумачио му самоуправљање до 3.
3. јули. Како смо ноћас снимили Грекса како хрче, тако смо му то јутрос протерали кроз озвучење да га пробудимо. Отишли код оне две на некакав поправни, да се извадимо за синоћ. Цела пиздарија је кренула, у ствари, од тога што су оне прво јавиле да неће ићи, онда ми отишли, оне се попичкале са ћалетом око тога, најзад избоксовале да их пусти, ми већ збрисали. Сложно смо све сручили Слађи на главу, ако је већ измунтала да командује парадом, тако јој и треба. Мени никаква чарда сигурно не би пала на ум.
Ствар извађена без грешке, отишли на кров њихове зграде па се тамо зезали. Тамо и ручали па ишли двапут код Димчета да мењамо марке, дошли код мене, још фарбали кола. И кева је приметила како пиздим што је цео дан отишао на прегањање око ове две, и што се још препричава. Кева се, са своје стране, разрачунала са Слађом, у време кад сам ово бележио (средина августа, ваљда) још није говорила са њом.
Остају ми слушалице. Нису нешто, ручни рад од градилишних антифона и телефонских звучника са обичним каблом за светла, изолир трака на сваких пола метра. Џекови, наравно, без везе ал без везе ми и треба.
Увече одемо до града, провозамо се главном улицом, пита Грекс "што се скупило оволико људи, шта се догађа?". Морао сам да објасним шта је то корзо и зашто је то нормално сваког дана. Ми у диско, кад ето ње. "Па шта, ниси отишла да вадиш крајнике?" "Имам грозницу па су ми одложили" (... 29 речи...)
У одласку навратили до Прлеског, па тутањ кући у крпе.