04-VII-1973.: Полазак
Кренули у 4:45. Без фрке стигли у Београд, свратили до Окца да му дам негатив, попричали с њим, кафа ратлук, а онда тутањ без стајања до иза Тузле. Тамо сели на кров од кола, свако по батак и глође. Мрвице су остале залепљене за хаубу целу недељу, док их једном Грекс није опрао кипућом водом. У Сарајеву, наравно, ћевапчићи код Мркве. Полако капирају наш начин уживања у клопи, мало овог мало овог, "а, трик је у мешању". Прошетали мало по Илиџи.
На Јабланичком језеру застали ради пишања, њих двојица се и окупали, мене мрзело да распакујем да ископам купаће.
Отишли на врело Буне, јели пастрмке уз жилавку, одремали мало на плажи. Устаје Рудолф, а овај одмах виче "цвај", тј донеси и мени једну цигарету. Овај каже "идем на пишање". Свратили до кампа на Буници и оставили поруку за моје маторе, ускоро ће и они туда. Већ око седам били негде код Плоча. Код Омиша стали уз неки зидић да се испишамо, нека риба мислила да смо дошли код ње па кренула к нама, срећом била далеко. У Задар стигли око пола дванаест, спавали на паркингу код рецепције. Играли Гете-Шилер-Шекспир, ја реко Шекспир њих двојица Шилер, дакле ја спавам различито - у колима, њих двојица у врећама, завукли се испод неког чамца.
(кајгана за доручак, то смо често... боје су тачне, фармерке су ми биле тако... буљичасте)
5. јули. Дигли се око шест, у Борику нашли одлично место поред ограде, практично исто место као лане, дигли шаторе. Одмах дотрчао неки клинац, пита јесмо ли ми шешир клуб. Јесмо, како да нисмо. Две девојке питале за вас? Које? Холанђанке, једна плава друга смеђа. Олет или Ина? Олет није плавуша, бре. Јесте. Није, смеђа је. Будало ћорава, плава је. Свеједно, дечко, хвала што си јавио.
Уз стазу ка нашем месту се паркирао Хогар, са своје три ћерке (или беше четири?) - знамо се од прошле године, она наша госпојица којој сам сваки пут скидао шешир кад је видим.
На плажи срели Нору (нисам је познао, ошишала се)(али сам је познао 2021. кад сам је тражио по мрежи, исто мало буљаве очи али све је и даље ту), и њену другарицу Аниту - јако симпатичну, и после се испоставило не баш препаметну. Барио сам је преко дана јер сам рачунао да ће Грекс опет са Нором. Олет је дошла и одмах са Рудолфом, дакле ова мени, ал' јок, увече Олет није могла да изађе, Анита је залегла са Грексом у тамни шатор, Нора са Рудолфом у колима а мени остао наранџасти шатор, празан. Ту сам негде изгубио ритам, јер су предвече наишли Фери и госпоја му (мали је свет, у ствари моји су им рекли како је овде добро), па смо све покушавали да се издиванимо а без заједничког језика. Још се неки Џо, Оландез од 15 година, навадио да му преводим са његовог очајног енглеског на мој никакав мађарски, а донео доста вина па смо се и поднапили. Док сам успео да се извучем из тога, таман су се наше рибе снашле.
Увече на доку, ето га Нисла, чим ме видео, каже "Гракула, сит бај мај сајд!" и то наравно између две сестре Холанђанке. Старија ме избегавала, млађу сам успео да пољубим ал' су брзо нестале, за два минута. Онда се окренем некој носатој што је била са њима, нека Анс с тим што се представила именом своје другарице, као Ања. Нешто сам као покушавао око ње, ал' је изводила неку од оних холандских фора (има дечка код куће итд) па је рекла да ћемо видети сутра. Аха, наравно, како рече она зимус, "до прве прилике". Пољубили се два-три пута па је отишла. Пробао код неке зубате Белгијанке, није ишло. У збиру сам попио литру белог то вече. Скоро да сам отишао, али се Анс вратила. После ми се тако полупијаном није спавало, јеботе Грекс ми сваке године скине по неку рибу. И још спавам у колима и до пола четири чујем како се јебу.
6. јули. Пробудила ме загоретина, тесна кожа. Рибе су се касно појавиле, мртве уморне, нису баш ни спавале. Спријатељили се с комшијама из Вараждина - Хус, Ђуза, Боро, Франц и Шмит, шатор до нашег. До мрака нисам видео Анс (а штогод је и буца). Срео ћерку од ових наших Мађара, подшишала се, изгледа јебежљиво и још опиченија него пре. У ресторану за столом, гле Гинтер, ака Пијана Кобра (а, то ли је). Сад је професионални војник, дошао је у социјалистичку земљу на летовање иако не би смео. Мало сам пробао са Госпојицом ал' каже има типа (Холанђанке...). Касирка ми се учинила нешто позната, аха од прошле године, па смо се наразговарали. Не, него је то нека Рада што је до 1970. ишла у VIII1 (!). Јес мали свет. Од априла те године нико ништа није чуо о њој. Причали смо пар сати док јој није наишла гужва.
Свратим до клуба шеширског, кад оно појавила се Ита. Цело поподне су углавном седели око наших шатора, пили доста вина, а онај Џо од синоћ се синоћ толико напио да је његов ћале мислио да смо га дрогирали, па смо Олет и ја ишли да разговарамо. Неће човек да пусти свог клинца да се игра са великом неваљалом децом. Празних флаша се већ намножило, па смо почели да их ређамо на ограду. За сваку литру смо ударали по рецку на кров мерцедеса (до 22. је било 88 рецки).
Пошто је Олет то вече изашла, окушао сам се код Норе, и ово је већ боља верзија: има дечка и треба да дође овамо само не зна кад, а уз то је и разочарана, усамљена итд, што јој синоћ није сметало. Онда седнем до Ите, а она има још јачу верзију тог истог, добио сам бар утешни пољубац. Одемо на док и тамо јој кажем да прихватам кад риба каже не, важи, ћао.
Па сам кренуо да тражим ону дебелу Анс. Сад се са њом појавила и та Ања, и сестра од тетке. Е Ансин ћале има кафану, и Ања је тамо шанкерица, забавља се са Ансиним братом, и обратно (!). Укрстили се тако и воле се ко коњи. И сад Ањи жао свог брата што га је Анс синоћ преварила са мном (ау много је па било).
- па ми се не свиђа што је она с тобом
- што, не свиђам ти се
- а не, свиђаш ми се
- па ајде онда ти са мном
Ту оне крену оно холандско хр хр једна с другом, и огласи се ова мала од тетке и каже "сад ће она с тобом, само сачекај мало". И стварно, ево ње, само каже да не напуштамо камп. И рече да јој је рођендан, па смо сели негде и начеститали се. Било је дивље. Стигнемо и у Грексов шатор и два-три пута чак оборимо потпорне шипке. И онда одједном "ал' сам пијана. Иди ти код Анс. Њој се свиђаш. Морам да мислим на дечка.".
Блесава сто гради. Некако осовимо шатор. На доку она и Анс крену да лицитирају која да ме узме, ево га теби, је свиђа ми се али ево га теби. На крају ми Анс овлаш обећа као за сутра, па их отпратим обе и после одем са Вараждинцима до Зубаца (не ради Милан, не ради Галеб). После седео са Рудолфом, Грексом, Олет, Анитом (Нора није била ту), зезао се с Вараждинцима, пио само кокту, као разочаран, док смо чекали да Боро изађе из шатора и пусти Францускињу. Нашли га код појила. Ушао у туш кабину и загледа свој курац. "Кај је Боро, кај га загледаш. Буте видли дечки, зјутра бу наш Боро направил транспарент, 'ја сам синоћ некега јебал' и буде га носил по целом кампу". Онда Боро и ја простремо два душека испред њиховог шатора, да тако спавамо (мада сам ја углавном спавао у колима, ал' ето за ту ноћ), а ова четворица у шатор. Кад ће он, да их утиша, "ај сад ви тамо унутра навалте, дркање у збору јен два".
(само напомене ради, и Нора и Ита и Анита и Анс и Ања су плавуше)
Иначе, Ања је у ствари баш згодна. Делује да би у некој будућности могла бити дебела, нема баш струк, али све остало је баш лепо. Зуби некако повучени, а и једна од сестрица носи те стезаљке, канда им је то генетски, ал' добро урађено, баш јој слатко стоји. Питао једном што су јој такви зуби, ладно избаци „пала с коња“. Бар има маште. Шишке таман како јој одговара, коса светлозлатна, и фино напукао глас, не промукао него онако мало, таман за шарм. Биће рибетина за коју годину. Касније сам пронашао да Валери Перен, нарочито у „Кланици пет“, јако личи на њу... како би могла да изгледа са четири године више.
Спомиње се: VIII1, Борик, Герд Кеслер (Грекс), Госпојица, Задар, кокта, Николет Сметс (Олет), Рудолф Охснер, Сланислав Дуњић (Нисла), ћевапчићи, Ференц Ач (Фери), на енглеском