Двајспетог сам играо лорума са децом, Го нас је ушила али ју је Лена пратила у стопу, ја сам био славно трећи а Нина је понела фењер. Лена врло добро игра, да игра чешће надерали бисмо од ње. Рођени картарош, мада још није навикла ни да крије своје карте. Најбоље ми је било кад ме имитирала како делим карте.
Џорџ Харисон бацио кашику. Ту смо у Ебергу, време се баш потрефило за такав дан - слинаво облачно, нема кише, није хладно, само слинаво. Возимо се преко брда, низ Парковску, до Белмонта, где има бакалница са зељем из краја - сир, поврће, кикирики, све из округа.
Осећања су ми раштркана. Јесте, његов сам албум купио почетком 1971. (или крајем 1970. - зима, исто шмрљаво као сад), следећи после Косе, и навелико пиздео на Југотон што га је објавио без треће плоче, само дупљак. Сад сам имао цео трипак и оставио га комшијама са још педесетак других плоча, да не носим то све, много је за селидбу. Трећа плоча је ђубре, рестлови. А није чак ни нешто смислено сложена, као што сам ја оно урадио са патрљцима 8мм филма још 1973. кад сам направио „А шта је било после“ ака „фестивал отпадака“.
Нешто од Џорџове музике ми је и сад, крајем 2008., на плејлисти. Овде им је у ствари божић (да, већ је кренула најезда), миран је дан. Што ме враћа главном разлогу што ми Џорџ баш не лежи. Добро, „Све мора проћи“, прве две плоче, су одличан албум, звук величанствен, на последњем ремастеру се чује све оно што сам ослушнуо на оном дрндавом Трубадуру код Васе... али и даље не могу да премостим противречност између рокера и верника. Рок беше уметност побуне, а? Они су ту револуцију прогурали, нарочито Битлси, а? Па јесу, доста тога. А онда овај крене да кмезави о свом господару, сладуњавом господару. Или измишљеном другару, слађаном измишљеном другару. Ајде, пајта ти је био јунак радничке класе, а ти... из истог бенда, само си се касно сетио да живиш у материјалном свету. Не радиш за ствар, ако имаш своју... да саопштиш да твој измишљени другар мисли да га нису добро схватили. Ал' ти ћеш то да исправиш. Секс, да, дрога, понекад, рокенрол... нешто као. То баш и не морамо, па ми смо Битлси.
Други разлог што сам ипак чувао месташце за њега је што је, од све музике што сам пуштао у соби, „Еплови краваташи“ (Apple scruffs) била једина ствар што се свиђала баки. Ваљда због усњака и ритам секције у виду ципеле о под.
А и „Run of the mill“ сам вратио на плејлисту, упркос тексту. Остало, отворено религиозно, тутањ. Поштујем га у извесном смислу, али своја осећања и више од тога - а ту каже да је овај издао рок и прешао свом измишљеном другару. Па ајде, само ва-ва и још пар ствари, крај.
Гледе посла, мало сам освежио ОснСред. То као вежба за могуће веб ствари које ћу можда морати да радим кад будем код Брекс. А пропао VEC (Virginia employment commission), од којих сам добијао накнаду за незапосленост:
У понедељак треба да одем да потпишем изјаву да сам нашао посао који креће касније, па четири недеље не морам да тражим посао. Тек тако - ваљда је тако упроштено на фору да, ако се кроз четири недеље предомислим, онда постаје компликовано. Све док је „дај још четири чека па ме заборави“, њима добро.
А она ми шаље цеде са алатом - ВУМ треба да научим пре него што од нове године кренем.