15-VII-1968.: па Румунија
Дуго путешествије у Румунију. Кренули смо рано ујутро, Јанчи се, наравно, појавио тачно на време. Најближи прелаз је био на Ватину, а и то скоро преко Београда, па је пут до Темишвара био 200км уместо 100. Ту смо нешто трговали на пијаци, ситан шверц, вегета жваке и најлон чарапе, па онда отишли у Арад. Да купимо нове гуме за фићу. Таман на време, јер како смо стали код пијаце, тако је пукла још једна, ваљда трећа или четврта на овом путовању. Па смо ту ваљда испозамењивали све гуме. Нашао Пирелијеве, еј. Стару резервну смо задржали као резервну, јер ко ће сад да вади све оне конзерве месног нареска, гулаша и паштете које смо угурали у резервни точак и око њега.
Спавали смо у Дети, што су већ Карпати или ту негде, опет нас ухватио мрак. Аранци је било досадно, као и мени, па је била нешто расположена за игру, нешто смо се рвали на неком огромном отоману прекривеном ћилимом, у нечијој старој кући под високим плафоном (аха дакле нисмо дизали шаторе него нашли преноћиште). Једна сијалица од у вр главе 60 вати.
Фотка је са кафе паузе негде између Арада и Дете, или можда сутрадан, источније.
Спомиње се: Аранка Гнајс, вегета, Јанчи Гнајс, паштета, фића, на енглеском