24-V-1976.: Дуго путовање до Будимпеште и назад
Претходног дана нисмо дошли бусом него сам узео шкодилака па у Нови Сад. Оставили смо ствари и кренули на север да се нађемо код Ђенђике. План је био да код ње одспавамо, устанемо око 2 и терамо даље. Наговорила нас да прво свратимо у диско у оближњем селу. Сеоски диско може да буде макаркакав, али ово је било одлично, добар стробо, па гледам како ми рука стоји у месту док жар цигарете плови до следећег положаја руке. Надреално.
Нисмо се задржавали, назад у град, кафа на тераси у центру (а међународни пут пичи на десетак метара, још нема обилазнице - неће је ни бити, аутопут је направљен подаље). Онда њој падне на памет да кренемо одмах, оџоњаћемо негде успут пар сати. Још једна јака кафа и идемо. Већ је прошла поноћ.
Вожња ништа нарочито, чак се не сећам ни како смо прешли границу. На 40км пред Пештом ми се озбиљно приспавало, стао на банкину и положио главу њој у крило. Спавао тако петнаестак минута, запалио једну и терај даље. Било је око 6.
Јужни улаз у Пешту, као и обично, раскопан, па ајд около. Обилазак није баш обележен, па смо се загубили. Облачно па се лоше оријентишем, где је север где југ. Одједном свуд око нас људи, кола, ај полако куд можеш. Одједном пред нама фабричка капија. Стигли смо у Чепел, где праве камионе.
Измигољили смо се некако и најзад стигли у центар.
Углавном смо ишли због књига, за факс. Оне медицинарке, па су тражиле анатомски атлас и ко зна шта још. Атлас су нашле, на руском; остало на мађарском. Ја сам нашао гомилу добрих руских књига за матиш, од којих су ми неке касније баш помогле.
Једно време никако да нађемо место за паркирање; обишао сам ваљда три круга једном од полупрстенастих авенија на пештанској страни, па прелазио мост па опет никако да нађем где да искочим из тог круга, до ваљда трећег пута. Чак сам се једном полукружно окренуо одмах после моста, мало су ми трубили али су махнули да прођем кад су видели југословенске таблице. Паркирао се у неком сокачету, на упола заравњеној гомили песка од неког недовршеног реновирања. Мислио сам да умем да возим, имао сам две ипо године искуства, али тог дана сам научио да се паркирам, ако треба и у купатилу, и да маневришем кроз немогућа места.
Вечерали у Матијином подруму (краља Матије), отмено музејско место. Знао сам већ из прича какви су пештански келнери и таксисти, пуни трикова да измузу што више али да им ипак опет дођеш. Пажњу смо привукли - две згодне рибе, нарочито како Ђенђи носи мало више шминке и фарба косу (рекао бих опет цвекла), носи ту узану јакницу и елегантне звонцаре. (... 15 речи...) Ја као и обично у старим фармеркама, тамној кошуљи, зеленој сомотској јакни, са косом до рамена и раздељеном брадом. Јесмо мало штрчали...
Указана пажња: један келнер само за кафу, један само за пиће, трећи за клопу, четврти продавао цигаре - узео сам једну хавану у алуминијумској цеви за понети, нисам припалио. Димили смо неке са ментолом. Пио сам сок, девојке неко вино, токајац или сиркеборат (сиви другар, тј друг за сиве дане).
Клопа је била савршена, рибља чорба тачно како треба (изузетако, обично је много боља с наше стране гране), љута колико треба, на једној фотци сам ухваћен како дувам између прве и друге кашике. Главно јело, наравно, гулаш. Питала келнера за дозволу да украде једну шољицу и тацну, на шта ју је замолио да сачека да окрене леђа. Ускоро нам се придружио и дежурни шпијун, који је хтео да провери да нису то неке две пештанске фаћкалице у покушају да одеру странца - јер одлично говоре мађарски, а ја њи мукајет. Кад је испало да није тако, седео је још мало са нама па прешао на следећи случај, ако има. Добро зезање, све скупа.
Повратак се одужио. План је био да пичимо до Новог Сада, али како смо се примицали њеном граду, тако је дрвеће око друма све више личило на разна наднета створења па се опет чудом претварало у крошње кад приђем, ал' ето иза још нових. Довезао сам кола до њене куће пуком снагом воље, а кад смо ушли и глава додирнула јастук, свет се смакао. Ово је било 40 сати вожње и шетње, осим оних 15 минута уз друм.
Спомиње се: Ђенђи Ујлаки, чорба, шкодилак, на енглеском