24-VI-1978.

Још једна шверц тура до Темишвара, тј опет нисмо ништа продавали, само мењали лову код оног типа и вратили се с пуним гепеком. Мислим да сам пазарио и доста фото материјала.

Овог јуна сам пао из свега осим методике, која је ионако просеравање (ево: положио сам је 19. а испитни час одржао ваљда то преподне, или можда дан пре). Оно мртво пувало од професора изгледа као да је умро пре шест година. После дисертације ништа није објавио, а и то је "Класификација метода у настави математике", значи допринос му је око нуле, али држи катедру до смрти или пензије. Од чега се можда нешто већ и десило ал' нико не примећује. Код њега бих редовно заспао на предавању. Јесте, било је понедељком поподне, од 16 или 17, и загрејано таман, и смркава се, ал' тип је баш био рођени хипнотизер.

Рачунам да смо тринаестог одржали апсолвентско вече, негде на Рибарском острву, кафана солидна. Опет само математичари. Од људи којима овде водим имена били су само Славе и Момир... јер, јебига, ово је нешто друго, нисмо били никад друштво из града па да смо излазили заједно, и са јако мало њих имам неку заједничку историју или макар догодовштину, а и од то мало није дошао скоро нико.

Кад се кафана затварала, отприлике половина друштва пређе код нас у собу, једини смо становали довољно близу, на пешачком растојању. Не знам одакле нам толико вина, ал' нашло се (да нисмо скупили паре и купили у кафани, или је неко сео у кола и отишао до центра, мада и тако не знам где би купио). Ождерали смо се људски, шкљоцао сам тај део немилице, полупали смо ваљда све чаше што смо имали, чак и Славетову керамичку криглу. Нас троје-четворо смо остали до свитања.

А онда смо нас двојица кренули да доводимо собу у ред. Поскидали смо све оне фотке са зидова и плафона, рупе од рајснегли закрпили гипсом, сав крш и срчу изнели и бацили. Соба је изгледала прилично пусто, али већ је лето и више није битно. Славе се одселио кад му је прошао последњи испит, ваљда баш методика, а ја сам остао да окушам срећу са преосталим испитима, и ништа.

Дијапозитиве смо тада слали у Скопље на развијање, Орво је тамо имао лабораторију, или бар уговор са неком, и то је по правилу стизало за 4-5 дана. Ово није стигло никад. Чак сам септембра, одлазећи на неки испит, свратио до бивше газдарице да питам, не, није стигло.


Спомиње се: Момир Хаџипопов, Славољуб Томић (Славе), на енглеском