Колега са факса, тј само последње две године, прве две је на Петефију.
Запослио се као програмер у заводу за нешто. Једном је донео одштампан програм у коболу, шездесетак реди (плус цела страна пролога). У томе је имао бескрајну петљу од десетак реди, и двадесетак недоступних реди. Радоја и ја смо успели да не праснемо у смех, показали му прстом на очигледно и пустили га да се даље пати сам.
На крају је предавао математику у електротехничкој. Покушао да врбује и мене.
Није ми се никад нарочито свиђао, што ни себи не умем да објасним. Као да нисмо генерација.