Код ње у пасошу каже да смо данас били до Мађарске.
Динар је деноминован на седам динара марку, односно 12 динара долар, и да тако стоји још шест месеци. Могле су да се купе девизе у банци (што скоро никад није могло, могао си само да их продаш држави по неком јебачком курсу). Тако су кренуле реформе владе Анте Марковића. Наредне године смо били богати као никад, што је уједно био и почетак краја.
Већ годину касније банке су престале да продају чврсте валуте, и до краја године је курс отишао на 1:9.
(... 83 речи...)
Онај Водич је изашао на време, видео сам га чак и у излогу Путника. Научио сам да свирам у ту Вентуру, ал' нисам ја графички дизајнер, ма нисам скоро никакав, није то добро изгледало. Ал' ето, изашло је, и то углавном ћирилицом. Завршни примерак за штампарију је био одштампан на паусу, у огледалу, да би тонер био у директном контакту са цинк плочом. За то је требало обртати страницу, што смо не знам како решавали, можда је то већ било стигло са све едитором и фонтовима на оним дискетама од ЗЖа. То је, иначе, био поприличан проблем свима који су се тиме бавили, јер ваљда на том трулом западу нису морали да се пате с тим, имали су елегантнија решења, можда неки фото поступак.
Штампач нисмо ни имали. Било је матричних, али то не даје тај црн оштар непрозиран отисак, какав треба за штампарију, него смо се гребали код неког електроничара, инжењера Заковића. Имао је Хапе двојку (или ће бити тројку; кад смо набавили свој за ДБА то је била већ четворка), тешку ко ђаво, вала сам се исцимао док сам је утоварао у југа. Тај је стајао код нас све време док смо ово радили, и још у пар наврата наредне године, кад је требало нешто хитно да се уради, углавном некакви школски листови.
Кад сам му последњи пут вратио штампач, рече да свратим, да видимо да ли бих могао нешто да му помогнем. Ајде, кад већ сарађујемо, ред је. Прво ми је показивао софтвер који има, који му црта штампу за електронска кола. Он нацрта који чипови дођу, који пин се везује са којим, а овај му онда исцрта све водове, па онда све то одштампа на паусу и то онда прислони на празну плочу, осветли, развије и добије готову штампану плочу. Фото поступак... Питао сам се шта ја ту могу да му помогнем, моје познавање електронских кола је горе од површног, завршава се негде око основне школе, знам шта раде диода, отпорник, кондензатор, транзистор - појединачно. Од склопова разумем Грецов исправљач, ту су само диоде. Чим ми веже три разнородна елемента, више не знам штак то ради, а још мање како.
Кад оно треба му нешто да ископира епром меморију из покер апарата па да напрограмира неке друге, који су ваљда били намењени нечем другом. Имао је уређај за копирање епрома, шта ћу му онда ја...
Међутим, испоставило се да он до епрома не може ни да дође, јер је био на плочи која се налазила у кутији, величине шаке, дубокој једва 10мм, али скроз заливеној некаквом пластиком. То би се дало отопити, али је сад питање да ли би топљење оштетило електронику. Не знам како је то решио, више га нисам виђао.