Шампион тих две три године кад је стоно издаваштво било у моди, око 1989.-1995. Вентура је била теглећи коњ у тој ергели, јер је користила ГЕМ од Диџитал Рисрча, што је био бољи Пенџери него што су Пенџери икад били, предњачивши за неколико година (а по понечем и по десет - нпр "превуци иконицу документа на иконицу штампача па ће фајл да се одштампа" је Пенџери добио тек 1995. кад је то "измишљено" у Редмонду). Радила је чак и на 286, мада килаво и на муку, али је радила.
Срели смо се 1989. кад смо у ДБА објавили туристички водич кроз град, па 1991. кад смо урадили седам бројева локалног недељника (финансирао зет Попа док је имао одакле), понеко ситно издање ту и тамо, и на крају књигу неког маторог кардиолога, који је хтео да остави себи споменик (издавач ДБА, наследио неколико стотина непродатих примерака - нема ни коме да се поклони).
Последњи сусрет је био јануара 1995. у Геменцу, кад је месни лист имао проблема са распоредом меморије на својим 486ицама, иако су имале по 8 или чак 16 МБ, ваљало је конфигурисати драјвере. Морао сам да одем на лице места, одвезао ме Михаљ, потерао кјуемемов аутоконфиг неких седам до десет кругова, како на којој машини, док није дошао на јесте. Био сам јунак дана. Требала им је сва та меморија да могу у Вентури да слажу месне новине.