27-V-1990.
Зета и Стана у средини, ове с краја ни не знам. Негде у Банској Бистрици.
Вратила се из Словачке. Напазарила је којешта, и заменила фотоапарат. Купила је тамо нову Практику а стару оставила у хотелу. Већину ствари је донела у великој скијашкој торби, у којој није било ама ништа спортске опреме. Та торба је издржала дуже од било чега, укључујући и камеру. Девет година касније смо је последњи пут употребили, за велико путовање.
Штос са заменом Практике је у царини. Увоз било чега техничког је царињен жестоко, кад је уопште бивао дозвољен - било шта са дугмићима се аутоматски сматрало за шверц, а основа за царињење се узимала из каталога, никако са рачуна, јер је увек било дућана који дају рачун у два дела, један за царину други са остатком.
У ствари, за такве дућане се увек причало, ал' коликогод да је шверц био народна уметност и фолклор а шверцерске приче и јаче од ловачких, нисам никог срео да се хвалио да су му наместили рачун. Могуће је да је то врло зајебано да се уради, и да царина напросто измишља разлог зашто не верује рачунима. Нема везе што је то коштало 2000 пре три године, сад кошта 1200 а ти си га добио на некакав попуст за 699. Основица је и даље 2000, и не вреди да се буниш, јер могу још и да ти измисле царински прекршај и ко зна шта још па да буде још скупље или да ти напросто одузму. Врло је могуће да је и сама царина измислила ту причу да оправда царињење по цени са списка.
Једва је напунила стражња седишта у шкодилаку.
Али је био изузетак да може да се унесе било шта ако си га имао са собом при изласку, што пријавиш и упишу у пасош. Тако однесеш стару донесеш нову, иста марка исти модел. Тј не баш исти модел, слово-два више, мислом ВЛЦ уместо само Л, што је значило уграђен светломер. Притисне се дугме близу окидача и активира сказаљка у тражилу. Ако стоји усправно, светло је тачно, улево премало, удесно превише. Ручни светломер што сам имао је био много бољи, могао је чак и месечину тачно да измери, али ово је много брже и увек при руци.
Нова практика је издржала до отприлике 1998. а онда се опет сјебао затварач, као прошли пут. Стара је издржала петнаест година, ова само осам.
Ово је још била ситна шверц тура, не може се понети толико робе кад се иде бусом, нема толико места за пртљаг. Било је професионалаца се по три-четири огромне торбе, пуне ко око. Требало је, наравно, тачно знати где и кад ће бус да вас остави у повратку, да би вас неко чекао са колима, да однесе кући и вас и ствари.
Спомиње се: практика, Стана Чопања, шкодилак, на енглеском