Опет у Делкуту и Геменцу. Чудно како овде католичка црква нема ограду, а православна увек гледа да је има. А опет, можда и није правило. Са језиком сам се већ штогод сналазио - углавном пасивно, тј гледао да разумем шта се прича.
Мој први излет из присуства преводилаца (тада Михаљ и Илеш) је био кад ми је нестало дувана па сам отишао да купим цигарете. Нашао сам киоск мало низ улицу, на углу до плаца где је црква. Нисам купио "Фечке" (ласта) ког се сећам из шездесетих и седамдесетих, мада га је још било, негде ниже на полици, него неку бољу домаћу марку а опет не неко лиценцно западно гованце и нарочито не неко бајаги западно имитаторско гованце. Није ни толико лоше, ал' ово је ваљда последњи пут да сам заборавио да понесем дувана. Надаље сам увек гледао да имам при себи залиху.
Ваљда за овај одлазак сам најзад видео и неку кинту. Михаљ ми је избројао 700 марака, опа бато. Ово би могло на добро да изађе, оволике паре нисам видео већ три ипо године. Тј ако не бројимо оних 1300 прошле године, ал' то је било једнократно, ово почиње да личи на нешто редовно. У ствари, по мом тадашњем рачуну, 700 марака месечно би било довољно за лагодан живот.