Опет на посао, преко Хоргоша. Иако има у пасошу и нешто са седмим мартом, то ми не личи на вероватно - печати су често нечитки, замрљани, фали мастила, преклапају се.
Примедба у rebfpt.prg, „затвори табелу за сваки случај, ово окида на паковање мема понекад, покушава да употреби .фпт ког нема кад затвара“. Што ће рећи да сам већ гледао да обнова буде део апликације, да провери шачицу важнијих табела да види треба ли, па да понуди да то уради одмах. Што је пар година и радило тако, ал' нисам очекивао да нађем овако старе трагове тога.
Били смо у Пешти два дана, јер је Мали мекани организовао нешто, а Софтекс је, јелда, овлашћени дилер. За смештај је Михаљ рекао Ули да нађе нешто најјефтиније, и то је и нашла - неки преправљени раднички хотел, оно где су становали шљакери самци. Кревети болнички али нови, под добро префарбан бетон па преко њега крпаре, купатило накнадно додато, минимално. Има свој ресторан, исто не нарочито пицнут али је клопа била да се развалиш. Нешто нас понео неки оптимизам, не знам шта је то било на видику, па се Болди нашао позван да наздрави, на шта га је Михаљ упозорио да има среће што смо сами, јер... у Мађарској се не наздравља пивом. Кад је угушена Мађарска буна, аустријски војни управник је на прослави наздрављао пивом, и отад Мађари то не раде. Ау, јеботе, отад има 150 година, и још их тишти? Или само те старије... Ко ће то знати, а ко ће знати и да ли је то тачно, на коликом то узорку можемо да установимо? Може ладно да буде и урбана легенда (што опет има некаквог значаја, у урбане легенде се верује).
Неко нам је одржао предавање о визуелном фоксу 3.0, и ту сам се први пут срео са објектно оријентисаним програмирањем. Велика претумбација по глави, која ће у збиру најтачније да се назове заменом главе. Јер све оно што сте знали о програмирању је... само увод, сад почиње оно право, и живот постаје много лакши... с једне стране. С друге се компликује. Али бива веома занимљиво. А добили смо и цеде са демо верзијом, или бета верзијом, шта већ, као и инсталацију за бета верзију Пенџерија 95.
Успео сам на паузи да саватам предавача и да га приупитам још пар ствари, па је питао и он мене, на чему радим. Објасним шта ради КлиниСис, који обим података, на колико рачунара тера, и да га радимо у фоксу 2.6 за Дос... на то он срачуна из главе да је то отприлике шесторо људи, две године. Јок, реко, сам, за четири месеца. Покупио је вилицу са пода и чудно ме погледао.
Било је занимљиво јесенас, кад је био неки тако сајам у Пешти па смо Јози и ја свратили дао штанда Мајкрософта чисто да завиримо, и успут питали на штанду је ли већ изашао фокс тројка... Како су се мајкрософћани унезверено погледали између себе, као "одакле је ово процурило чак у ову припиздину"... Блеф је успео преко сваке мере.
Приказали су и енти 3.5 или тако нешто, на алфа процесору. То је звучало моћно и изгледало надсветлосно брзо, бар на тој машини. Ворд је све радио тренутно, нигде нисам видео да трепне или чека диск. Опа бато.
Наравно, чим смо се вратили, инсталисали смо то све на своје машине и играли се пар вечери. Што дубље, то мутније... ништа ми није било јасно, али су неке идеје кренуле да се врте по глави и налазе своје место.
Седмог муљао нешто око валидација у КлиниСису, још неке ствари треба да се догађају кад се уноси материјал (лабораторија), или ако је лежећи пацијент, па онда око уноса пошиљаоца, за рецепцију (опет на нешто треба да се позове catal6.prg са списком познатих пошиљалаца, тј. ординација), па онда опет око оне маскице за преглед историје. Па још око поштанских бројева, кад већ уносе нове ординације, јер је држава кренула да додаје пету цифру понегде, да рашчивија неједнозначност (по два или три места су имала исти четвороцифрени број), па сад морам да тражим прво као 4 па као 5 цифара... А што су га поправили - и даље је било да на једном броју има два-три места, а сад и да неко место има два броја. Ма, хаос.
Осмог издвојио alert.prg из неког претходног Салетовог кода у засебан фајл и кренули смо да га терамо да ради како ми хоћемо. Моја логика, Јози се стара за дизајн - дугмићи да имају сенку како ваља, да дифолт дугме има другу боју, да прозор има сенку итд - све и даље без пиксела, ово су само слова. Поента је да могу произвољно да се задају дугмићи, а он ће сам да их поређа, и то ако их има до, ваљда, четири, хоризонтално, а за више од тога вертикално. И текст да пресложи у више редова и да све то лепо изгледа. Тек касније смо видели колико смо овде били паметни, кад смо видели какво је срање онај Мајкрософтов месиџбокс, који има само неколико могућих распореда унапред задатих дугмића, а вредности које враћа су без везе. Наш alert.prg увек враћа редни број притиснутог дугмета, или нулу ако није притиснуто ниједно.