Софтверашко-мрежашко-хардверашка фирма у Геменцу, где сам радио од јуна 1994. до фебруара 1996. Званично сам кренуо од 1. септембра, кад сам добио tartozkodási engedély (боравишну дозволу). Четири власника - Михаљ, Вилмош и још двојица у Будимпешти; касније, у склопу веће фирме коју су направила та двојица. Онда замало чабар кад су ту двојицу ухватили у нечему... но, фирма је опстала, а софтвер који сам написао тамо је, бар КлиниСис у некој инкарнацији, трчи у неколико болница у Мађарској. Питам се кога још има од познатих тамо. Видим да су и адресу пребацили у Пешту негде - иста она прича како није важно ко си него одакле си ("да су Омеге биле београдски бенд, биле би јаче од Елипси и Силуета").
Тада се налазио у старој сељачкој кући, са застакљеним гонком, што је кућу претворило у стакленик, то увек гледа на југ. Уличица паралелна са главном, још увек је носила име неког левог совјетског композитора, отприлике километар од центра.
Ула, секретарица, је углавном држала кућу.