01-VI-1995.
Прекјуче је Нини био рођендан, па јој се скупило друштво из разреда. Наравно, највише их занима да се играју на рачунарима, па смо закачили и атарист на мали телевизор, а упоредо је радио и есиџ у ћошку.
Јуче, још један rebdbfs.prg изгенерисан из rebfpt.prg за МЕЦ.
Јутрос, улазак у Мађарску. Овог пута је било компликовано.
Након успешног шверца диско тањираче за сателит, Болди реши да купи и нешто баштенског намештаја. Да нисам то виђао раније, не бих му веровао, али на тој пластици може да се седи. Купи он сто и четири столице, ја шест столица без стола - сто имам, склепао га од три фосне и четири блока сипорекса. Све би некако и стало у Королу, можда из двапут, ал' сто никако. Реше он и Михаљ да се ђорају кола за викенд - узмемо Астру, сто вежемо за кровни носач, столице ладно стану назад (ипак је то караван*) и кренемо. Ладно прођемо мађарску рампу, кад нас на нашој страни дочека цариник.
- Јесте ли ви власник возила?
- Не, возило припада фирми где радимо, ево одобрење за коришћење.
- То ми ништа не значи. Треба да знате да ако држављанин СРЈ превезе возило са страним таблицама преко границе, а нема дозволу за увоз, чини царински прекршај који се може завршити и одузимањем возила.
- Али није увоз, ово је позајмица за викенд, враћамо га прекосутра.
- Нисте ме чули... ако држављанин СРЈ превезе возило са страним таблицама...
- Онда ништа, нисмо ушли...
И окренемо кола и станемо на ничију земљу. Хм, шта сад. Да прошетамо до мађарске стране, зовемо Илеша да дође да превезе кола преко црте? Ма, ко зна да ли би нас пустили да приђемо телефону, то ти је права трипер комбинација. Пази шта је рекао, ко може ко не може... значи није проблем да су кола преко, ни да смо ми преко, само да ми не превеземо та кола...
И онако шацометријски одаберемо једног лика у колони, који је био са женом, објаснимо у чему је ствар, тип седне у Астру а жени препусти волан својих кола, она га пусти испред себе, пређу тако са двојим колима, он остави Астру паркирану са стране, са све нашим пртљагом... Два минута касније пређемо и ми пешке. Астра паркирана, кључ у контакту, седнемо и тутањ кући.
Преко викенда зовне Болди Михаља и објасни му како стоје ствари. Да не би било зајебанције, сачекају нас он и Вилмош на грани, и то са наше стране. Не знам колико су чекали, ако су они већ имали мобилне (можда, не сећам се да сам их виђао, али су већ били увелико у моди по Мађарској), ми нисмо, те рачунам на једно пола сата за сваки случај. Онда ми пређемо пешке а они претерају оба возила (и Астру и Форда) на ничију земљу, тамо поседамо сви и... тутањ на посао. То је био ваљда једини пут да смо на посао ишли ујутро.
Ал' те столице су издржале двадесет и кусур година. Две су се поломиле од напрезања (није то за љуљање), ал' остале четири су још увек (2022.) читаве.
----
* у енглеском издању ова фуснота гласи „у америчким царским мерама, стејшн вегн“.
Спомиње се: rebfpt.prg, атариСТ, Болдижар Барваи (Болди), Вилмош Хаус, Илеш Нотарош, МЕЦ, Михаљ Вејс, Невена Средљевић (Нина), сипорекс, трипер комбинација, на енглеском